Просветни гласник

118

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

јитп неколико споредних група: ску.штуре из доба Еародиига, из доба Отона, из романске и из готске периоде. Једно од најпримамљивијих поља за студије пружају скудптуре првих векова хрипЛанских. Оне су за посдедљпх некодико деценија стадно занимаде истраживаоце старина. Научници свих кудтурних народа надметади су со у испитивању. На жадост, сва та испитивања нису ни у кодико допринела расветљењу питања о порекду скудптура и о њихову датирању. Сво.јом некритичношћу, својим конФузним реФдексијама, оперирањем са сдучајностима, ранији су истраживаоци отожади данас рад у знатиој мери. Нигдо се, можда, није тодико грошидо, као у хиеторији уметности. Недостатак критеријума и упорна тежња, да со у свима спорним иитањима субјекшвно осоћање прогдаси за врховну инстанцу, учиниди су, те се испитивања на свима скоро одељцима хисторијо уметности јога једнако иадазе у почетноме стадијуму, и ако имају једно столеће рада иза себе. Тек од про некодико година почињу озбиљнији радиици тражити критеријума и стављати своја расуђивања на реадну основу, апстрахујући потпуно своје субјективно осећање. Стидска анадиза, иконограФија, психодошки моменат, анадогије у другим странама духовнога живота извесних периода и извесних народа постају подазна и крајња тачка свима озбиљним истраживањима. Остављајући на страну сва нагађања и све хипотезе, мп са поузданошћу можемо данас издвојити за првих векова хришћанских само две ведике умотничке шкодо: на Истоку и на Западу. Детаљније парчање у докално шкоде веома је примамљиво за сувремена истраживаоца, јер има у себи драж повине. Снажни утицаји Источне уметности на Западу отежавај) веома констатовање докадних шкода у Западној уметности. Равена, Мидано и Гадија (јужии део њен) као и Јужна Итадија стоје нод превдашћу Источно уметности. Оријеитадска уметност пак показује разлика, које разно уметничко школе чиие несумњпвим. Да. при томе ЕФес, Антиохија, Александрија и Цариград играју прву улогу,. изван сваке је сумњс. Један од најсуптиднијих иосдова савременог радника састоји се у томе, да скудптуро од слонове кости групишо према овим метроподама хришћанскога света. За нас је, нема сумњо, од највећег интереса рана византиска уметност. 0 њој ћемо пак стећи правидан суд тек онда, кад се буду утврдида карактерна обедежја остадих оријеитадских шкода. Престоница Еонстантина Ведиког црпда је своју снагу на првоме мосту нз, Маде Азије, а за тим и из Антиохије и Александрије. Својо јединистичке особине има њена уметност да захвади Ефесу и мало-азиским културним центрима, као што оријенталске особине своје дугује она. на првоме месту Антиохији. Старо-хришћанску уметност раздваја од уметности из доба Еаролинга периода иконокдасме (716—842). Хришћанска редигијау кдици