Просветни гласник

120

11Р0СВЕ1НИ Г.1АСННК

Овај препорођај у уметности резања у сдоновој кости не беше нга мало орипшалан. У уметности из времена Каролинга еустичу се најразноврснији утидаји: успомене на класичну старину, имитација византиских скулптура и подражавање уметничким израђевинама са Истока, које су већ тим самим, што Запад стајашо у нопосредној трговачкој свези са Истоком, могле дпректно утицати на западне мајсторе. Ова мешавина и сливање једно у друго најразноврснијих елемената карактеристичан је знак на свима пољима духовнога жпвота каролиншке епохе. На основу стилске анализе, у коју се не можемо овде упуштати, могу се за скулптуре од слоново кости издвојити неколико школа. Оне иду упоредо са школама, у којима су се справљале минијатуре. Манастири беху еедишта ових школа. Једна група скулптура од слонове кости одговара, према својим стилским особннама, оној групи минијатура, којој на челу стоји познати рукопис Адин (Ас1а НапЈзсћпЛ). Како Ада, сестра Карла Великог, беше монахиња у манастиру Св. Максимијана у Триру, то се може слутити, да је седиште ово школе било у Триру. Друга група скулптура од слоново кости одговара, прома стилским особинама својпм, минијатурама, чији је најкарактеристпчнији преставник т. з. Утрехтски псалтир, који врло вероватно припада тако званој Ремској школи (њено седиште Ремс у Француској). ТреКа груаа, највећа од свију, припада несумњиво школи у Мецу. Она стилски одговара минијатурама Дрогова сакраментара (Бго§о-5асгатеп1аг). Делатност ове школо не престајо ни у периоди Отона, па се чак на размеђи десетог и једанаестог века можо констатовати велики број. скулптура од слонове кости, као производи ове школе у њону опадању. Четвртој груии припада повећи број скулптура из тезаура цара Хајнриха II. Ну како ове показују и византиске утицаје, то је исто тако могућно, да су из нериоде Отона. Тако звана Тутилова груна скулптура од слонове кости (према две плоче од слонове кости, за које се тврди, да ихје радио у Средњем Веку много хваљени монах Тутило из Сан Галена у Швајцарској, који је умро 912. год.) припада школи у Сан Галену, а можда би било могућно конструисати и школе У Турнеју и Фулди. Половина 9. века је доба најобилније продукције у каролиншкој уметности. Ова живи само сто година и изумире пре него што отпочиње 10. век. Каролиншкој уметности следује уметност периоде Отона, чија домовина беше Саксонска. Она се развија скоро читав век. Снажан утицај византиске уметности веома је уочљив у Немачкој у ово доба. Женидба цара Отона Пса грчком принцесом Тео®ану беше од одлучнога значаја за односе између Немачке и Византије. Ми видимо,. како на Западу наједаред искрсава читав низ византиских скулптура од слонове кости.