Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

123

варијацијама више или мање незнатиим. Код једне тако изванредно велике продукције, кака бсше у овоме (14.) веку развијена, и није могло друкчије бити. Овим се Фактом даје објаснити, што већина скулптура од слонове кости из овога доба иодсећа на занатске производе. При свем том беше у оно доба толико развијен смисао за лепоту, да су мајстори и овоме занату знали дати ону уметничку висину, на којој су стајала дела осталих области пластике. Доста велики 5рој таблица за целивање сретамо из овога доба. Ове су обично употребљаване за времо свечаних литургија, а често и за време обичних. Пољубац мира слао је преко њих онај, тпто служаше литургију, прво ђакону, субђакону или своме пратиоцу, а за тим и сабраноме народу. Таблице за целивање имале су, на таЈ начин, да замене стару практику узајамнога поздрављања, а њихно увођење у цркву није се десило пре 13. века. Из овога доба сретамо и по неку волуту са енископске палице или и целу палицу од слонове кости. Ове криве палице зову обично епископским, ма да су их носили и опати. Најстарија епископска палица налази се престављена у катакомбама. Кратак држак на њој са равним задебљањем или овалним дугметом, повијен при врху у страну, подсећа на пагански Нћшз. Често се пак у катакомбама налази вернија Форма пастирске криве палице са потпуном курвом на врху. Мисли се, да епископских палица од слонове кости није било пре 11. века. Са већом раскоши у Цркви, почели су се и епископи окруживати већим сјајем. Док су стари епископи свој новац трошили на потпомагање сиротиње, доцнији су га епископи, окружени таштим блеском, издавали на излишне потребе. Лепо је то окарактерисано у ова четири стиха: Аи 1етра раззе (1и з1ес1е сГог Сговбе с1е 1)013, етедие сГог; Мат1епап1, сћапдеап! 1ез 1о1з, Сгоззе сГог, ете^ие (1е ћо1з, До 13. века, па и у самом 13. веку, у Форми волуте еписконске палице, која се има схватити као символ више пастирске моћи, преовлађивао је још символичан карактер. Волута прелази у аждају, а у себи затвара јагње, које носи крст. Борба доброга и рђавога принципа символисана је ту и у друкчијим облицима. Натписи, које често сретамо на овим палицама, говоре такође о символичну карактеру њихову: 81егпе гез181еп (:ез, з^аМез ге §е, 1о11е јасеп1ез. Или: АИгаћо рессаМез (односи се на гесигуЦаз), .јиз1о8 го§о (односи се на ућ'§а), рип ^о та§ап!еа (односи се на сизртз): оШсш 1прНсЈ зегУ10 ропИШс1. Волута затвара обично две сцене, које се полеђином наслањају једна на другу, те су тако обе публици лицем окренуте. Најчешће је просввтни гдасник, i. кн>., 2. св., 1906. 9