Просветни гласник

НАУКЛ II ПЛСТЛИА

229

[Баханти су ишли од једиог универзитета до другог, сами су учили, а учиди су и млађе од себе, које су собом водили, а који су им били иоверени од њихових родитеља. Баханти у XVI веку били су извикани, јер су поверену им децу т. зв. Бсћи^геп у Немачкој употребљавали за крађо и остала неморална дела]. У почетку XIII века било их је у Болоњи око 10,000, а у ОксФорду исто толико. У Иаризу и у неким већим местима број схолара износио је неколико хиљада. Велики део студената беху свештена лица оба реда, свесовног и мирског: зеси1агез и ге§а1аге8, који се зваху колективним именом с1епс1. Број тих кле • рика у Болоњи био је тако велик, да је за ректора морао бити биран калуђор. Живот схолара био је пуст и разуздан, а то се најбољо види из жалби власги, из академскмх правила и по ђачкој појезији, која се сачувала из тих времена у једном зборнику пееама из XIII. века (Саппјпа ђигапа). Новије доба Видели смо већ наиред да су на развитак универзнтета и папе утицали. Њихов утицај у XV веку био је врло велик, чак су га и злоунотребљавали, издајући по препоруии властеле и велико господе докторске дипломо и онима, који их нису заслужили (<1ос1:ого8 1>и11аИ). Нротив тих и томе сличиих злоуиотреба, које су ишле у прилог илемићким сииовима усгали су хуманисте, тражећи да се униворзитети радикално реФормишу, али то је постигнуто, тек када је верска реФормација раскрстила са средњим веком и створила нову епоху. У Француској је постигнута централизација универзитета у 16. веку, али тек револуција и Наполоон модернизовали су универзитете. У то вроме итшега<;е не значн више велику школу него целокупност завода за највише образовање, под егидом светске власти, којој доцније даје отнора клерикализам појавом т. зв. католичких универзитета. У Енглеској су поред старо-славних универзитета у Комбриџу и ОксФорду отворене и правне школе т. зв. Јпиз о1' Соиг1, које се не развише у научис школе у вишем смислу и од којих није изашла никаква нова реФорма. У ОксФорду и Кембрицу постоје и данас још оне стародревне колегијо, које се издржавају од поклона црквених власти, и данас још вуку тамо проФесори приходе од 8(дкИа <1опа1а. Све новине сазидане су на старом темељу у консервативном духу. У Италији за врсме ренесанса појавише се организована друштва за пеговање науке, која се од универзитета разликоваху слободом исиоведања научних истина и еманцапацијом од старинских облика Из тих друштава поникле су академије, чија сврха нн.је била насгава него научно испитивање. До саме пак реФормације талијанских универзитета није дошло, јер Италија и данас има много униворзитета, који додушо јесу носноци пробуђено научне свести, али треба да се реФормишу. Немачки униворзитети од реФормације истина напредовали су, алн ипак се опажао утицај средњевековне културе. Знатне нромене догодиле су се у XVI веку оснивањем школа, у којима су со ученици спремали за универзитет, док у средњем веку је чак и 10 годишњи дечак санајелементарнијим знањем имао приступа науниворзитет. Друга знатна разлика резултовала је из напретка саме науке. Протестантска