Просветни гласник

230

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

богословија заменила је на многим универзитетима римокатоличку, Философија се осдободила старе {'асиНаз агПит, дрквено право је устукнудо, а римско се еманциповало од схоластике. Ал.и што је много копило точак напретка на универзитету то је било преимућство богосјовског Факултета над осталима. Многи универзитети утукли су све своје време, полемишући са противничким око разлика протенстантизма и католицизма, које су неким универзитетима као ономе у Прагу и пр шашћу претиле. Можомо дакло рећи да немачки универзитети 16 н 17 века нису показали позитивна напрзгва, чемује у осталом криво и тадашње политичко стање и сиромаштво самога народа. Из ове успаваности и мртвила први се пренуо универзитет у Л.ајдену, којије ночео нагло да дветв. До 18. века универзитети и у Немачкој, и у Италији, и у Француској показују трагове средњевековног утецаја. Тек од 18. века оснивањем халешког универзитета 1694. год. може бити говора о универзитстима садашњости. Немачка .је у првом реду допринела, да је у универзитетима завладао нови дух, " еманципован од средњевековних традиција. Еосле универзитета у Хали на модерној основи појављују се универзитети у Гетингену 1737. год. а почетком 19. века у Берлину и у Бону. На тим универзитотима наставни је јозик немачки, држава води непосредни надзор над њима, плате проФесора су регулисане, помоћни униворзитетски институти, лабораторије, кабинети и библиогеко основани су итд. Поједине гране науке одвојене су у засебне продмете и према томе су и Факултети реорганизовани. Философски Факултет на универзитетима у Тибингену, Вирцбургу, Марбургу, Штрасбургу, Дорпату и у швајцарским универзитетима подељен је у двоје, у природњачки Факултет и у философски (у ужем смислу). Народна економија чини или за себе Факултет као у Минхену или Тибингену или је спојена са правним Факултетом као у Штрасбургу и на швајцарским и аустро-угарским универзитетима. Начелно су немачки универзитети подељени на четир Факултета, али их има и са пет, тамо где се предајо поред протестантске и католичка богословија, па чак и са седам као у Тибингену. Редовни проФесори сачињавају сенат, који решава општа питања, која со тичу универ.штета. Глава Факултетаје декан, а целога универзитета ректор. До 1879. год. имали су универзитети и свој суд, али је тај укинут, на је у накнаду сенату додељен један правник, чиновник, који со зове универзитеТски судија (ИшуегзЈШ.зпсМег). Немачки универзитети стоје под непосредном влашћу министарства просвоте, али ииак имају своју аутономију. Аустријски, швајцарски, нидерландски и руски универзитети имају унутрашњи склон и самоуправу као и немачки. Они су у главноме подељени у четири Факултета: богословски, правни, философски и медицински, 1 имају, како рекосмо, своју самоуправу, а врховни надзор врши минпстарство просвете. Универзитети су државни. У ФранцускоЈ од 1896. год. дотадашњи Согрз <1е 1аси11е8, претворсни су у универзитете. Универзитети имају фидософски , математско-природњачки и сем Бесансона и Клермон-Ферана још и правни Факултет. Медицина се учи у одвојеном медицинском и Фармацеутском

1 Који јо у Русији одвојен од универзитета (као и у Француској) и сам за себе чннп велику шкоду за медицину.