Просветни гласник

ПАУКЛ II НАСТАВЛ

231

Факултету у Бордоу, .1иљу, Дио>ху и у Тулузи и у медицинским Факултетима у Нансију и Монпељсу. Поред ових медицинских Факудтета има још и медицинских и Фармацеутских школа и медицинских нриправничких школа. У велике школе, које са универзитетом немају ништа зајодничко спада школа за нракгично вежбаље у егзактнии наукама т. зв. Б'есо1е ргаПдие Ле8 ћаи1ез е(;ис1е8 и Со11еде (1е Ггапсе, у којој се негују математске и природне науке, ФилосоФија, страни језици и кљижевности и вештине. И Француски су универзитети државни сем оних 1875. год. отворених шест слободних католичких универзитета у Анжеру, Лиљу, Лиону, Нанту, Паризу и Тулузи и слободне правне школе у Марсељу, која је отворена 1881. год. Ну и ове велике школе као и државне стојо под надзором министарства јавне наставе. Италијански униворзитети су државни поред четири слободна покрајинска универзитета. И они, као и остали европски имају 1—4 Факултета. али су већином непотпуни, чак онај у Мацерати има само један — правни Факудтет. Број универзитета у Италији релативно је врло велики (има их 17. државних), а сви ти униворзитети малени су, Фреквенција је врло слаба, а и плате проФесорске скоро на половини талијанских униворзитета су тако мале, да се ти универзитети и у толиком бројуне могујош дуго одржати. У комори постоји јака странка, ко.ја ради на томе, да се број универзитета контрахује. Белгијански и скандинавски универзитети у главном исто су онако организовани као и немачки и остали европски универзитети, за које се све у опште може рећи, да су реорганизовани на модерној основи. Али ниЈе тако и са енглеским универзитетима, о којима ћемо рећи коју више. Они се и у погледу унутрашњег скдоиа и у погледу администрације битно разликују од свих осталих европских универзитета, који у оба та погледа показују велику сличност, да баш не кажемо да су између себе у свему једнаки. Најстарији енглески универзитети су они у Кембриџу и у Оксфзрду. По своме усгројству разликују се не само од евронскнх, него и од свих осталих енглеских универзитета новога доба- Универзитет у Кембрицу је за себе општина, која од вајкада ужива привилегије од вароши, врши моралну полицију над слушаоцима у школи л изван њо, надзирава куће, у којима нитомци смеју да станују, одређује јавна места, у која они смеју залазити, а забрањује иохађање извиканих и сумњивих бонвиванских локала. Универзитет је и иначо потпуно сам)сталан и независан од друге које власти па и државе. Ои сам поставља ирзФесоре, административне чиновнике, отвара кагедре, утврђу,је ред иснита итд. Од државе нема никакве потпоре, а у парламенат шаље два посланика. Универзитет је односно наставе подељен у одсеке, који одговарају немачким Факултетима. На предавањима и ђаци и ироФесори носе барет и талар, који је код ђака краћи, а код проФосора дужи. Ученици су подељенн односно „учевних циљева* на т. зв.' ,Ро11 шеп," који полажу лакше испите, елементарне и с тиме свршавају науку и „Нопоигз гаеп-, којиаа треба три па и четири године, док се спреме за тешке т. зв. „Тпроз-испите". Ученик, положивши „Мроз", добија академски степен ђасће1ог-а (ћасса1аигеиб). За сваки иснпт тачно су прописани предмети и уџбеници. Испити су скоро искључиво иисмени. Исаитима стиче кандцдат само академску титулу, али никако и право на државну службу. Васће1ог-и, после три године