Просветни гласник

232

1И'0СНКТ1Ш Г.1ЛСТТИК

добијају степеч гпаз(;ег-а (стари та§181ег), ако плате одређену таксу. Нарочите испите пе морају полагатп. Докторат се даје само старијим научењацима ћопопз саива дакле из почасти, за то и није потребан испит. Све ово јнто смо рекли за универзитет у Кембрицу, све то у гдавноме важи и за онај у ОксФорду. Види се дакле, да су оба универзитета сачувала онај стари средњевековни карактер скучене слободе и унутрашњег устројства, чиме се и разликују од модерних енглеских универзитета. Још коју реч о осталим енглеским универзитетима. Главна разлика и.змеђу енглескпх и континенталних универзитета састоји се у томе, што нотоњи дају права свршеним својим нитомцима на јавне положаје у држави, они су обвезни за свакога, ко хоће да буде — рецимо — лек «р, адвоках ихд. али у Енглеској није тако. Тамо није сврха унпверзитета да-образује људе за положаје, него само да младе људе образује. Тамо има много свештеника, лекара и проФесора, којп никада нису нп завирили у универзитет. Ну за то ипак млади Енглези, који хоће да праве каријеру, да се крећу у ученим и отменим круговима, увек слушају науке на уннверзптету и то облигатно у Кембриџу или ОксФорду, који због својих традиција уживају највећи углед и који се због свога конзервативиога духа и устројства разликују од ново-вековних универзитета у Дерему (Бигћаш осн. 1832. год.) а још вниге од ХЈшуегзИу 0? Г јОпс 1 оп (1836.) и Ук1опа ТЈгпуегзИу (1880.) премда су и оба најстарија универзитета 1871—1877. год. реорганизована у толико, што од тога времена докторске дипломе могу добити ч они, који ннсу англиканске вероисповести. Универзитет у Л.ондопу је само иснитни Форум, који кандидату даје академеку часг, ако је иоложио ирописане испите. Сем тога има у Лондону још два универзитету слична завода неконФесионални ТЈп1уегбИу Соће^е и англикански Шпдз Со11е§е, који су но угледу на нечачке универзитето подељени у Факултете, али немају нрава давати академске стенене. Оба ова колеца имају и медицински Факултет спојен са болницом, која му припада. Али и поједине велико болнице У Дондону као она св. Томе, Св. Вартоломија, Св. Ђурђа итд. имају своје медицинске школе, из којих изилазе лекари али без академског степена доктора. Природне науке осим на унпверзитетима уче се још и у Коуа1 со11еде о! 8С1епс8, а правне у т. зв. правним школама Јпиз о1' Соиг1. У последње време носе се мишљу да у Лондону отворе такав један универзихет, који ће бити подељен на Факултете, на коме ћо се држати предавања и давати академски степен. Законски предлог о овако организованом универзитету већ је пре нсколико година поднет парламенту. Лре него што почнемо говорити о У1с1опа ХЈпЈтегзКу, треба да кажемо неколико речи о једном врло важном покрету у Енглеско.ј о т. зв. „ХЈштегзКу ех1епз1оп тотетеп!", чија је сврха, да шири универзитетске науке у оним местима, где нема великих школа. Те филија/г универзитета, ко.је се зову према универзитету, који их је основао, колеги.је, ночео јо 1873. год. први иут уводити универзитет у Кембриџу, па су се доцније угледали ва њ и остали универзитетм. ЦроФесори на тим колегијама су по иравилу чланови (доктори) једнога рниверзитета, чија је Филијала дотичка колегија. Курсеви со дра;е