Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВА

233

само у оним покрајинеким местима, где је универзитету загарантоваио, да ће наставници добијати уредну наградр кроз В године, колико врсмена курсеви трају. Предавања се ту држе из геограФије, економије, књижевности, историје, математике, Физике, механике итд. После предавања проФесори испитују ђаке (оба пола), на крају годин) држе исиите, а на свршетку III. курса издају сведочанства и наград '. 1890. год. уведени су једноаесечни летњн курсев.и на унивсрзитету, где се тсоретско знање курзиста допуњује практичним веџбањем у лабораторијама, институтима, кабинетима итд. Сви они, који сврше трогодишње курсеве, на покрајинској кодегији једнога универзитета, имају права да не полажући пријамни испит продуже науку на том универзитету, али ако баЈП и неће да продужују и да иолажу докторат њима униварзитет ипак нризнаје извесна права. Број ђака на покрајинским колегијама износи некодико хиљада. Већином су то раденипи и женске из елите енгдеског друштва. У1с1огЈа ШпегзИу дакде, који има своје седиште у Манчестру, ограничава се као и ТЈшуегзИу о!' ЈЈопДоп само на испите оних капдидата, који су сдушади курсеве на једнеј њеној аФидираној кодегији у иокрајини. Од тих кодегија најчувенија је Овонова (Одаеп'8 Со11е§е) која обухвата све гране науке, ади је најчувенији прирпдњачки одсек. Пожртвовање богатог становништва Фабричких вароши у Горњој Енгдеској омогућава да ова врста више наставе сво већ.ма двета у корист радничких сдојева оних крајева. Женска омдадина образује се академски на (Пгћоп Со11е§с и Кевдћат Со11е§е у Кембриџу, па Еас1у Маг^агеН На11 и ЗоттегтШе Со11е§е у ОксФорду и пајзад на Ао11о"№ау Со11е§е у Ечему. Питомиде тих Завода станују у заводском панси )нату као и ђаии ОксФордског и Еембриџског универзитета, где још постоје она прастара со11е§1а с1оШа из средњега века. Поред споменутих универзитета, који има расуте кодегије по цедој Енгдеској, ваља још споменути универзитет у Дерему, којп и ако ниЈе бог зна како Фреквонтиран, ипак је спомена вредан због своје модерне основе. Амерички и аустрадски универзитетн најновијег су датума а организовани су у енгдеском духу. Најзад да сноменемо и најчувениЈИ азијски универзитет. То је онај у Токију, који има најмодернију организацију у духу немачких универзигета, који се збиља морају сматрати као савромени узорак међу инстнтудијама своје врсте у свих остадих народа.