Просветни гласник

X Г 0 Н Н 1С А

235

и средио из разних летописа и наших старих новпна „Потреси су тројаки: 1) из старих лотописа, од којих је најстарији од године 1434, а којима со ретко кад зна нраво исходиште; 2) новијега датума из Србије (до 1893. год. 10 на броју) и 3) сви остали (21) падају на Бадканске земље и Малу Азију. — Сви ови подаци по утврђеном споразуму уступљени су нашој метеородошкој опсерваторији." 5. 11. А. ИлиК излаже своја проматрања на терену Криве Феје — ,Предео Криво Феје је инторесантан како у геограФском тако и у геолошко-рударском погледу. Налази се на Српско-бугарској граници изнад Врањске Бање на висинама, од 1400—1946 ме г. над морском површином. Још на алувијону Корбејевачке Роке у подножју тог терена примећују се рововн и хумке, као вероватни трагови старих пралишта, сличних онима, којо виђамо у долинн Пека и Тимока. По овомо алувијону налазе се валуци кристаластих шкриљаца и гранита, разних вариетота, по којимаје г. Жујовић закључио да основу КривоФејског терена чине крисгаласти шкриљци проривени гранитима. И доиста, при поњању уз брдо, одмах од Себеврањске механе виде се микашисти у подини а изнад њих по висовима гранит све до испод Бесне Кобиле. Исто пространство заузима и у правцу С. Ј. од Првонска до иза Новог Села. Поред ових старијих стена налазе се местимице — Пашина Раван, Попова Кошара — млађе, вероватно трахитске стене. Оне се могу сматрати као рудни доносиоци, јер се у гранитним громадама у њиховој близини находе рудишта. Рудишта садржо оловносребровите руде са извесном количином злата. За сада изгледа да рудне жицо имају правац И—3 са незнатним падом негде на С негде на Ј. Дебљина пм је од 5—40 т. т. а садрже галенит, пирит, халкопирит, каткад и нешто СФалерита. Рудни камен је кварцна маса прожета где где доломитом, диалогитом и калцитом. Ова појава јо за нас врло интересна с тога што је ово једино наше рудиште у гранитном масиву. — Вредно је номенути и оловно рудиште у Мусулу у Бугарској, које је у непосродној близини Криве Феје, али се не налази у граниту већ у Филитима; није у жицама већ у низу сочивасгих партија разне дебљине. Дебљина појединих сочива иде до 20 ш., а дужина и дубина од 5—30 т. Поред галенита има и сФалерита - " 6. Влад. К. ПетковиК реФерише о раду барона Нопше — Вг. Ггапг Вагоп Nорс8а: 2иг 6ео1о§1е топ Иогс1а11)ап1еп, који је изашао у Родишњаку бечког Геолошког Завода (књига БУ, св. 1. стр. 85; 1905. год.). „Да би схватио геолошке односе Старе Србије, коју аутор већим делом погрешно назива и Северном Албанијом, он је сматрао за потребно да обиђе неке делове Родопског Масива и стога је правно екскурзију: Криволак — Радовиште —