Просветни гласник

236

III гип — Кочане — Рударе — Кратово — Куманово. У Старој Србији нанравио је Нопша ове екскурзије: 1) Призрен — Јабланица — Вешада — Шипковида — Тетово — Групчин — Скопље. — 2) Феризовић — Црнољева — Призрен. — 3) Феризовић — Д. Неродимљо — Будаково — Призрен. — 4) Околина Призрена и 5) Призреп — Брут — Скадар. Према овим и својим ранијим испитивањима Нопша разликује у описаној области ове терене: а) кристаласти пшриљцп, б) шарени шкриљци (код Вешала) в) доњи глинци (палеозојик, перм, верФенски шкриљци) г) тријасни крињаци; д) Формација шкриљастих . ј рожнаца (серпентински ниио); ђ) креда с рудистама; е) еоцен и ж) неоген." Опширнији реФорат о овоме раду спремљен је за Геолошке Анале Балкан. Полуострва.

СХ1Х Збор (10. новембра, 1905. год.) 1. Разгледане су књиге и листови, које је Геолошки Завод добио у току прошлога месеца. 2. Прочитано је писмо г. Жив. Ђ. Иоповића, општинског деловође из Голобака у коме јавља, да је при копању ђерма на имању Александра Стевановића, а на дубини од 4 т., нађен је један комад неке трошне стене, састављене од танких беличастих дистића. Пошто је прегледана једна грудвица стене, коју је, преко председника друштвеног, исиратио г. В. П. Матић из Паланке, утврђено је, да је то распаднути микашист. 3. Влад. МишковиИ приказује један комад угљевитог шкриљца из Св. Стевана код Алексинца, на коме се распознају трагови фосилних биљака и које га, на први поглед као и каквоћа угља на том месту, опомињу на карбонску старост. Угаљ је предао др. А. Зеги на анализу а палеоФИтолошка студија пресудиће старост његову. 4. Петар ИлиК, рудар. инжињер говори о старим златоносним наносима у књажевачкој околини.— ,На свом истражном терену г. Н. Пашић испирањем је констатовао злато у скоро свима ре.чицама и потоцима, који улазе у састав левог слива Сврљишког Тимока. На први поглед изгледа загонетна појава злата у томе крају; јер, са изузетком ограниченог трахитског масива код Стогазовца нема еФузивних ерптивних стена, а сем тога у изворноМ пределу овога слива, који се спушта са јужног подножја ртањске и тупижничке области, налазе се псти кречњаци, који сачињавају Ртањ и ТуПижницу, стене из серије бољевачког угљеног терена и најзад терцијарне тво-