Просветни гласник

X Р 0 II II К А

237

ревине. Терцијарни и дилувијадни наноси, са којих се сливају воде дуж делог тока свеколиких приточица тимочких, упућују на порекло овдашњег алувијалног злата. У њима се поред слободног и пресованог песка, пегачара, конгломерата, одломака кречњака, шкриљаца находи још и комађе гранита, трахита габра, серпентина и др. еруптивних стена, које у вите пршшка стоје у тесној вези са појавом злата. Нространство ових старијих наноса велико је, јер оно заузима велике димензије у облику брежуљкастих и бреговитих терена. Према томе и терен испитивања златоносности узима већо пространство и испитна радња на њему мораће се у много већем размеру развити. Свестранијим проучавањем ових наноса доћи ће се до поузданих закључака о пореклу њихову и примарном лежишту злата, које се налази на секундарном лежишту — у терцијарним и ди.зувијалним наносима и на терцијарном лелшшту — у алувијалним наносима. Тиме ће се посигурно створити и јаснија слика о рударској вредности ових терена. Од алувијалних наноса у овоме крају има неколико, који би се, на случај повоЛјНОг резултата у ногледу количине злата, дали лако и корисно багером експлоатисати. Таква је н. пр. Стогазовачка Река, која се од села Дерчиновца почиње ширити тако да ширина њеног корита достиже 200 м. На десној страни ове реке не примећавају се стари наноси све до Еалчине, а одатле се нриметно протежу и на тој страни у правцу ка Глоговцу, одакле управо низ Тимок и настају. У Бучанској Реци корито се приметно шири још од лепенског атара те се тако и оно јавља у повољној ширини за случај багеровања. 11оред ових местимичних приточица са нешто ширим коритом и дебљим наносом, овде се нарочито истичо алувион Сврљишког Тимока, како по своме великом пространству, тако и по својој дубини, а без сваке сумње није искључена вероватноћа, да његова златоносност мора насе иривући озбиљнију пажњу, у толико пре што се у њега сливају све поменуте златоносне притоке. Већ по геологаком склопу кристаластог терена дуж српско-бугарске границе, кроз који су избиле разноврсне еруптивне стене, као н. пр. око Иванове ливаде, Алдинаца, Градишта Шарбановца итд., може се закључити, да је норекло разноликог материјала у старим наносима књажевачког басена — ту у тој области. Оиа је и иначе позната но сво.јој рудовитости у сребровито-оловним и визмутским рудама, а ирема златоносности секундарних творевина, које се јављају у виду ових старих наноса и које из њих воде иорекло, може се закључити да је и та област златоносна. Штудија ових старих наноса има непосредне вредности и значаја и за суседне пределе, на којима се налазе њихова примарна лежишта. Најзад за ово наносне терене од интереса је поменути, да су они за данас први у нашој земљи, који се јављају као стари златоносни наноси, а ако се иснитним