Просветни гласник

238

ИГ0СВЕТ1Ш ГЛАСШ1К

радовима у њима констатује и повољиа садржина злата, они ће бити и по експлоатадији први, који ће се као такви узети у рад. 5. II. С. ПавловиК саопшта :;а одредбе Фосила из околине Доњег Мидановда, које је сакупио септембра месеца ове године. Фосили 20 врста мекушаца, 2 спепије ФораминиФера и неколико калупа од корала — потичу из скоро 30 мет. дебеле серије слојева песка и кречњачког облутка. Слојеви се ови налазе у досној обали реке Решковице недалеко од вароши. Сви нађени облици из друге су медитеранске етаже. 6. С. УрогиевиИ, на основи дужег проучавања терена исконских шкриљаца у совероисточној Србији, излаже расирострањење и општу карактеристику њихову. — „Према досадашњем проучавању може се сматрати као утврђено, да у северо-источној, Србији, ночев од Голупца на до Кладова, ностоје три главне партије исконског терена: Поречко печка, Текиска и Синска партија. Оне су међу собом потпуно раздвојене млађим теренима; разликују се веома по просгранству, и иоказују велику разноликост у геолошким односима који у њима владају. У иогледу пространства највећа је поречко-печка партија, затим долази текиска, а најмања је сипска. Сипски јо терен образован од микашиста, гнајса и амФиболита. У њему нема еруптивних стена. Текиски терен образован је од микашиста, гнајса и амФиболита, али се све ове стене налазе у разноврсним варијететима. Има амФиболита с гранатом или без овога: има микашисга с гранатом, са стауролитом, с дистеном, са разноврсним лискунима итд.; гнајсови су такође разноврсног хабитуса. Више Текије, у текиском потоку, има хлоритошиста. Еруптивних стена у овом терену нома. Серпентинске громаде налазе се близу обода исконског терена а не у самом том терену. Поречкопечки терен образоваа је у главном од гранита, који је пробио у три громаде неједнаке величине, и од разноврсних исконских шкриљаца. Овим гранитским громадама ми смо потпуно одредили границе и утврдили, даје горњанска громада највећа, мања је нересничко-комшанска, а најмања је брњичка. Гранит је ових громада истога типа: то је један биотит — гранит, кад што с црвеним Фелспатима, а врло је вероватно да ће у ноким партијама један део биотита бити заступљен амФиболом. На местима где ови гранити пробијају шкриљасти торен, могу се посматрати пегматитске и аплитске варијанте ове еруптивне стене. Исконски шкриљци, који састављају поречко-печки терен ово су: биотитски гнаЈС разноса хабитуса, амФиболски гнајс, микагаист и амФиболит разног хабитуса, мермер, филит , хлоритошист, кварцит и компактно метаморони шкриљци. 0 раснрострањењу и размештају ових стена говорићемо другом приликом. Сада ћемо показати само општу границу, која нам до сад није била тачно позната. Све