Просветни гласник

20*

радња главног пгооветног савета

281

одговарају чему су намењене. А да бн ова Српска Историјска Читанка била још гора, да би се дало очитог доказа како се није имало правог исторцјског критериума у одабираљу назива нити помшшвало да књига уведе децу у суштину праве Историје на један погодан и лак начин, унесено је, неколико народних и три уметничке песме модерног постанка, којима у Историјској читанци, намењеној за помоћну књигу настави из Историје Српског Народа у средњим школама нема места. Што у Српској Историјској Читанци нема чланчићима заступљених ранијих периода до Витке Косовске, не може се ничим правдати. Каг ова књига има да служи за помоћну у настави, она је имала бити израђена си стематски, по програму одређеном, тако да у ствари буде допуна уџбенику. А то је требало урадити у толико пре што има историјских споменика, старих изворних списа и историјских монограФија, од којих се могу прерадом и одбиром добиги све три категорије чланчића. Још мање се пак може правдати немање чланчиће из културне историје, којој се у Историјској Читанци даје прво место. Историјска Читанка не треба да је Ратна Историја. У њој један ратни догађај не треба да се представља само као туча, у којој један надвлађује а други подлеже, него треба изнети утицај његов на измену политичких и економских п других прилика и истаћи последице од тога. У Историјској Читанци у место опмса бојева и ратова треба говорити како је живео, радио и развијао се народ, које су творевине његове и времена у коме је живео. Дакле, ту је место да се малим читаоцима пружи читав низ на једној основи и у опсегу програма израђених чланчића о животу иојединца Србина, мање и веће скупине; о начину живота простог народа, властеле н на двору, о сељаку, трговцу; војнику, свештенику, властелину и владаоцу као Факторнма у држави; о цркви, њеним људима, њихову васпитању и животу; о обичајима давнашњах времена; о витештву у разна времена; о земљорадњи, занатима, индустрији, трговини и уметности; о принатном и јавном животу: о животу на дому, о зборовима и саборима државиим: о селима, трговима, градовима, путовима и средствима за саобраћај нтд. итд. Само о овим чланчпћима не треба мислити да то треба да су некакве самосталне научне расправе. Напротив, у њима треба износити Факта несумњиво тачна, до којих је дошла историјска критива, али избегавати све што прати расправе а смета јасности и лаком схватању. На основу поуздане грађе историјске и критичних радова модерних писаца, одабирањем лепих места у споменицима и у нзворним делима исторнјским, дорадом њиховом и прерадом историјског градива треба добити чланчиће, у којима неће бити ни претресања нерешених питања, ни излагања разних гледишта о једном иитању, ни доношења сумњивих Факати, нити вођења полемике. Све што се изнесе у тим чланчићпма мора бити резултат тачне исторнјске критике, изложено јасно, ирегледно и за децу разумљиво. А те одлике не прате чланке у Српској Историјској Читанцц г. Савића. Ире свега ово нису чланчићи него чланци. Изузевши један мали део, остали су одломци из историјских расправа и Историја, чији су писци при њиховој изради стално нмали друкчији задатак од овога што им га намењује г. Савић. Иисци тих расправа и историја хотећи да утврде један суд о каквом историском догађају или појаву, да пречисте по које нејасно питање, или ако су и сами суделовали у догађајима, да осталом свету напомену свој суд, наводе разне податке, позивају се на мишљеља различних писаца, упуштају се у критику једних и других, полемишу с писцима. једнима