Просветни гласник

410

ПГОСВЕТШ! ГЛЛСНИИ

но еамо што чврсто држи оно што је раније било живо, или што је у се примио странс утицаје: већ је створио ио.јаве, којих раније није било и које се нигде не налазе изван књижевнога језика. Што књижевни језик. показује велико богаство у речима апстрактнога значења, што на против обичан говорни језик њих врло штедљиво употрсбљава, а наречје је готово сасвим без њих, то у сгвари није губитак на страпи усменога говора већ нова творевина на страни иисменога говора. Ми још данас имамо обичај, да у спородној реченици уштедимо помоћни глагол: „пасМет ег егЈаћгеп, (1аа8 аПев дМскИсћ аћдећш?еп"; то се не може и није се могло у усменој речи нигде наћи. Нарочиту Финоћу показује књижевни језик, кад у успоредпој реченици зависнога говора употребљава конјунктив: он узима облик садашњости, ако је реч о једнини, а облик прошлости, кад се тражи множина: ег ћећаир1:е1, ег ћаће ^евећеп, али: ег ћећаир(е(:, 81е ћШеп ^езећеп. Нишга од тога нема у наречјима и у обичноме, свакидањем говору, који је с њима у вези: они знају само за један вроменски облик: или свуда конјунктив прошлости: тако је на северу, у средњем немачком, у највећсм делу баварско-аустриске облаети; или свуда конјункгив садашњоети, као у алеманском, у југозападном баварском'. Од великога је значаја још једна разлика. Већ и онај којн површно посматра добија од обичнога, свакидањег говора тај утисак, даје он слободније склоиљен но књижовни језик, а то је Факат, који је условљен различним приликама. Усмена реч, као што смо већ наменули, нарочито воли, да реченице ставља једну поред друге као спољашње подједнаке, уместо да прави главну и споредну реченицу, п<1 и где дође подређеност, споредна реченица стоји иснред главне реченице или иза главне реченице, а не умеће се међу њене делове. Али и у појединој реченици, посматраној сасвим за себе, опажају се разлике у чврстини склопа. Већ стављање глагола на крај, што смо видели као утицај латинскога, служи за тешње спајање реченичних делова. Кад се искаже субјекат а за њим најпре дођу ближо и даље одредбе глаголске, пажња осгаје иапрегнута, док се но изговори главна ствар, сам глагол, ко.ји су већ објавили његови подапици; ире тога и гласу једва је допуштен застој ради одмора. Друкчије .је, напротив, кад се нрема обичају свакидањега говора одредба глаголска даје тек после; кад нпр. кажемо реченицу: ше ег аикат аи!' <1ет СНрМ с1ев Вег§е8, допуштен је у средини јак застој: ше ег апкат аи! | (1ет 61рМ с!е& Вег§е§; а ако се преметне, није могућан овај лак наставак: ше ег аиС (1ет Шр1е1 (1еб Вег§ез апкат. 1 И сдагање ги са иартицииом — сНе ги ћогепДе Уог1евип§, <1Је аћгићаИеиДе Уег8ашш1ии& — мучно да је икада бидо народио. У оиште живи говор пе воли, да јако оптерети донуну, која долази иснред именице. Народ до душе веди: с!ег Мепзећ 181 ги а!1ет ОДи&, адн не: <1аз 184 ет ги а11ет Шп§ег Мепзсћ.