Просветни гласник

458

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Б. Ученици и ученице

ГОДИНЕ

Бидо у почетку

на крају шкодске године

ученика

ученида

свега

ученмка

ученица

свега

1902-3 1903—4

85.855 95.2*5

2-5.809 27.013 ' - <

111.664 112-278

78.420 85.365

21.560 22.105

99.980 107.470

В. Издр^аванве народних хш^о*да

Г" ГОДИПЕ

На издржавање народних школа издато је

Од укуинога лздатка долази просечно па 1

из школског нриреза

од онштина

свега

школу

спршенога ђака

становника 1903

2.439.669-45

1,420.366-63

3,860.066-08

3,440-34

38-61

1-47

1904

2,549.968-—

1,352.448-—

3,902.456- 3.080-—

36-31

1-46

III Средње школе. 1. Кратак историјски нреглед. Убрзо посде првога устанка на Турке основана је у Београду 1808. год. велика школа (за разлику од малих или основних школа тако названа), која је била недиФсренцована средња и вслика школа. Но са пропашћу српском 1813. нестаде са државном самосталошћу и ове школе. Понова се отвори велика школа после другога устанка, али у много већем размаку од устанка, истом 1830., која касније добиЈе име гнмназија и 1833. би премештена у Крагујевац. 1839. би установљена нова гимназија у Београду, а прве су полугимназије (с почетка су се зиале „гимназијалне класе" или „главне школе"), отворене су у Зајечару, у Чачку и у Шапцу. Од то су доба средње школе по разним местима отваране, затваране и премештане, али је њихов број у главном стално растао. Највећи је број средњих школа постигнут 1895/6. школске године. Тада је било у Србији 16 виших средњих школа и 10 нижих. 10. јуда 1896 год. укинуте су 4 ншке гимназије, а законом од 14. јула 1898. год. установљено је свега 5 потпуних и 6 непотпуних шесторазредних и четвороразредних државних школа. Ношто су тим