Просветни гласник
458
11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК
Б. Ученици и ученице
ГОДИНЕ
Бидо у почетку
на крају шкодске године
ученика
ученида
свега
ученмка
ученица
свега
1902-3 1903—4
85.855 95.2*5
2-5.809 27.013 ' - <
111.664 112-278
78.420 85.365
21.560 22.105
99.980 107.470
В. Издр^аванве народних хш^о*да
Г" ГОДИПЕ
На издржавање народних школа издато је
Од укуинога лздатка долази просечно па 1
из школског нриреза
од онштина
свега
школу
спршенога ђака
становника 1903
2.439.669-45
1,420.366-63
3,860.066-08
3,440-34
38-61
1-47
1904
2,549.968-—
1,352.448-—
3,902.456- 3.080-—
36-31
1-46
III Средње школе. 1. Кратак историјски нреглед. Убрзо посде првога устанка на Турке основана је у Београду 1808. год. велика школа (за разлику од малих или основних школа тако названа), која је била недиФсренцована средња и вслика школа. Но са пропашћу српском 1813. нестаде са државном самосталошћу и ове школе. Понова се отвори велика школа после другога устанка, али у много већем размаку од устанка, истом 1830., која касније добиЈе име гнмназија и 1833. би премештена у Крагујевац. 1839. би установљена нова гимназија у Београду, а прве су полугимназије (с почетка су се зиале „гимназијалне класе" или „главне школе"), отворене су у Зајечару, у Чачку и у Шапцу. Од то су доба средње школе по разним местима отваране, затваране и премештане, али је њихов број у главном стално растао. Највећи је број средњих школа постигнут 1895/6. школске године. Тада је било у Србији 16 виших средњих школа и 10 нижих. 10. јуда 1896 год. укинуте су 4 ншке гимназије, а законом од 14. јула 1898. год. установљено је свега 5 потпуних и 6 непотпуних шесторазредних и четвороразредних државних школа. Ношто су тим