Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

459

законом многе школе укинуте, то су на више места установљене место н>их приватно. Изменама пак и допунама законским од 10 маја 1902год. установљено је 18 државних шкода, и то у Веограду три, а у унутрашњости пет потпуних и десет непотпуних, само за мушку децу, и јсдна потпуна за женску децу. Тим је изменама уједно и дата могућност, да се од једне средњо школе, која би имала толико паралелних одељења, да могу за себе чинитн потпуну или непотпуну школу, могу та одељења издвојити у засебну школу. На основу тога законског члана, реални је одсек који је био дотле спојен са II београдском гимназијом одвојен у засебиу школу, реалку, која је данас ујодно и једина реалка у целој Србији. Према томе до сада посгоје у Србији потпуне средње школе: у Београду четири (прва, друга и трећа гимназија и реалка), у Зајечару, у Крајевцу, у Нишу, у Пожаревцу и у Ужицу по једна, свега девет; непотпуне средње школе шесторазредне: у Ваљеву, у Врању. у Крушевцу, у Неготини, у Пироту, у Чачку и у Шапцу, свега седам; ненотпуне четвороразредне: у Јагодини, у Лесковцу и у Смедереву, свега три. Законом предвиђепа средња школа (гимназија) за женску децу отворена је с почетком 1905/6 школске године у Београду. Пошто је њезин план за прва четири разреда исти као и план виших женских школа, а тек од V разреда настаје диФеренцовање, то јо отворен одмах V разред, у који је примљено 40 ученица са свршеним IV разредом више женске школе. Од приватних школа, посталих после закона од 1898., остала је као приватна само једна, четвороразредна у Алексинцу, а нова је отворена такође само једна (1905.), приватна гимназија проФесора Зделара у Београду, одмах са четири нижа разреда. Србија има, дакле, свега двадееетидве ередње школе, 19 за мушку и 1 за женску и 2 и за мушку и за женску децу, 20 државних и 2 приватне, 9 потпуних и 13 непотпуних. Унутрашње уређење ових школа пролазило је кроз разне мене. Утврђен наставни план, са одређеним бројем часова и распоређеним градивом на поједине разреде, издат је први пут 29 јануара 1845. године. Дотле су у разним законима и наредбама одређивани само предмети, који ће се у школама предавати и у којим разредима (без броја часова) и број разреда, а настава је била класна т. ј. сваки је разред имао свога учитеља. Прве су гимназије имале 5 разреда затим од првога школскога закона од 1844. (до 1853.) више гимназије 6 разреда, а ниже 4 разреда, од 1853. до 1863. имале су 7 разреда а од 1863 до 1873. опет 6 разреда, од 1873 до 1891 имале су опет 7 а од 1891 и даље имају 8 разреда. Први испити зрелости заведени су 1876/7. школске године на основу закона од 1873. Истим су законом зпведени и пријамни испити. Ирва су уређења за вишу наставу састав"