Просветни гласник

460

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љали: Иван Југовић, Јован Стерија Поповић (од 1844.) и Платон Симоновић (од 1853). Тим се уређењем са мање или више среће покушавадо, да се захтевн, који су се на страни постапља.ш средњим школама доведу у склад са потребама младе државе. Од 1868 настаје слободније експериментовање са средњом школом, грчки се језик сасвим изоставља, латински своди на најмању меру |по 18, по 12, по 19 часова, а почиње од III до У разреда), док је матерњем језику, модерним језицима, историји и реалним предметима уступљено широко поље. Покушаји, да се гимназије обрате у чисте класичке или нису ни изведени (1887. године) или су били врло краткога рока (1893). Средња је школа законом од 1805. о устројству реалке диФер .енцована у реалку (било их свега две), која је касније у нижим разредима изједначена са гимназијом, и у гимназију. Законом од 1898 изведена је темељна реФорма. Овим је одређено, да средње школе могу бити удешене као класичне гимназије, реалне гимназије и реалке, и одмах Је установљена уз прву београдску гимназију једна класична гимназија, а с другом београдском гплназијом спојена реалка. 2. Садашње уређење средњих школа. Задатак је средпих школа, да дају ученицима више опште образовање и васпитање и да их спремају за слушање наука на универзитету или другим вишим школама. Свака средња школа има своју област (територију). Општина у којој је школа, даје земљиште, а област сноси трошкове за подизање и оправљање зграде. Приватмс се школе за мушку и женску децу могу отворити на нредлог министра просвете, а по саслушању министарског савета. Средње НЈКОле могу иаставним планом бити уређене као класичне гимназије, као реалне гимназије и као реалке. Све су гимназије данас у Србији уређене као реалне гимназије које се највипге слажу са немачким реалним гимназијама, алп настава у страним језицима отпочиње живим језиком (као по т. з. ФранкФуртским наставним иланоиима), а настава латинскога језика почиње од III разреда. Геалка је само једна. Са I је београдском гимназијом била спојена класичка гимназија, кад је 1898 г. ступио у живот нов закон о средњим школама, али је после четири године укинута због малога броја ученика. Грчки се језик учи додуше и сада у гимназијама, али га учн незнатан број ученика, пошто се огромна већина од• лучујо за Француски јозик при ступању у V разред. Наставни планови, утврђени за све три врсте средњих школа у Србији, 1. септембра 1898. а затим унеколико само измењени ови су: