Просветни гласник

464

НРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

до краја Фббруара, III од 1. марта до свршетка предавања (крајем маја или почетком јуна). На крају I и II тромесечја издају се ученицима извештај и о владању и о учеву, које њихови родитељи односно старатељи морају потписати, а на крају године школска сведочанства. У ченици. Ученик може ступити у гпмназиЈу по свршетку 4. разрода народне школе положивши иријемни испит. Он ие може имати године, које се уписује, мање од 10, а више од 18 година. Ученици нижега течаја (I —IV разреда) плаћају 20 динара твколарине, а вишега (V—VIII разред) 40 динара школарине; родитељи, који плаћају мање од сто динара годишње норезе или имају више од двоје деце у средњим школама, плаћају половину школарине за своју децу; сасвим се ослобађају школарине сиромашни ученипи врло доброг учења и примерног владања. Школарина се уноси у школску касу, из које се набављају учила и књиге за ученнчку књижницу, све школске и канцеларијске потребе и даје ученичко благодејање сиромашним ученицима, који се одлично уче и примерно владају. Успех се ученички оцењује са пет оцена: одлично, врло добро, добро, слабо и рђаво; владање са три: примерно, добро и лоше; вредноћа такође са три: похвално, марљиво и неларљиво. Ученици се преводе у старије разреде без испита (осим ученика IV разреда) на основу годишњих оцена. Ученици, који из једнога или из два предмета имају на крају годино слаб или рђав успех полажу испите из тих предмета (разредни ислити) с почетком идуће школске године, и ако га положе, прелазо у старији разред. Ученици, са више од две слабе оцене, и они. који не положе разредне испите, понављају разред. Разрод се може поновити само један пут. Ученице. До закона од 14. јула 1898. у унутрагањости је била коедукација, а у Београду ,је само изузетно допуштено, да ученице могу редовно учити поједине разреде. Поменутим је законом допуштено, да ученице, које су се у средњим школама затекле, могу довршиги своје школовање по новом закону, али боз права да понове разред. Приватним школама допуштена је коедукација. Вишем девојачком образовању служе за сади осим женске гимназије и више женске школе. а изузегно се допушта ученицама и редовно похођењо гимназија. Иеаити. Испити су у средњим школама српским пријамни (за ступање у I разред), нижи точајни испит (по свршетку IV разреда за ступање у виши течај) и виши течајни испит или испит зрелости. по свршетку VIII разреда. Осим тога ученици, који су имали годишњи слаб успех из једнога или из два предмета полажу с почетком идуће школске године разреднс исаите из тих предмета за прозаз у старији разред. Пријамном је испиту задатак, да се у школу средњу не пропусте ученици без довољне спреме, који но дају јемства за даље успешно