Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВЛ

465

школоваље и који би штетно утидали на целокупаи школски рад и напредак осталих ученика. Исгшт се полаже из српс.кога језика, из рануна и из српске историје. Ученик који на пријемном испиту добије слабу оцену ма из кога предмета, не прима се .у средњу школу и не може испит те школске годино поновити. Нижем течајном испиту је задатак, да ученици без довољне спреме не пређу у виши течај. Нижи се течајни испит полаже из српског језика, немачког језика и математике у реалној гимназији и у реалци, и из српскога, немачкога и латинскога језика у клаеичној гимназији. Из српскога је језика испит писмен и усмен; из осталих предмета само усмен. Ученик, који на течајном испиту добије слабу оцену ма изједнога предмета, не пушта се на даљи испит и не може прећи у старији течај. Испиту зрелости је задатак, да се види, колико је целокупнога успеха имала код ученика настава у средњој школи, и уколико су се ученици снремили за изучавање наука у Факултетима, Иснит је усмон и писмен у гимназијама из српског језика, из немачкога или Францускога језика, из латинскога језика, и математике, у рсалкама: из српскога .језика, из немачкога илн Францускога језика, из математике и из нацртне геометрије; само усмен, у гимназијама: из историје опште и народне, а у реалкама осим тога из Физике с хемијом. Који ученик на писменом испиту добије из свију предмета врло добре и одличне оцене, не полаже усмени испит, ако је из свих предмета у н-чјстаријем разреду имао годишње оцене врло добре и одличне и био примерног владања. Ученик који добије слабу оцену из једнога предмета, одбија се на три месеца, а који добије из два или више, на годину, али је допуштено, да се ученику, који према свом ранијем учењу и владању заслужује призрење, нризна зрелост и онда, кад има само из једнога предмета слабу оцену, ако тај предмет није сраски језик или математика и ако учеников резултат из свих осталих предмста на испиту зрелости није мањи од оцене врло добар. Наставници. Наставници су средњих школа директори, проФесори, супленти, виши учитељи и учитељи (за стране језике и вештине). Супленат мора свршити гимназију (с испитом зрелости) и филозофски Факултет или технику. Кад положи проФесорски испит пред сталном комисијом, која постоји у Веограду при министарству просвете, може постати проФесором, ако има три године наставничке службе. Ако за пет година не положи проФесорски испит, отпушта се из службе. Од учитеља се језика тражи, да су свршили гимназију (с испитом зрелости) и своју стручну снрему доказали испитом према прописаним правилима; од учитеља веиггина, да су свршили нижу средњу школу или грађанску школу, а за тим коју стручну школу или нарочитим испитом доказали своју спрему. Учитељи језика са редовно сврпгеним