Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Факултетом могу после две године учитељске службе ностати виши учитељи, а учитељи вештина са положеним испитом зрелости после пет година учитељске службе. Учитељи језика, који немају Факултетске спреме, и учитељи вештииа који немају испита зрслости, али се према одени Главнога нросветнога савета одликују као наставншш могу после десет година учитељске службе поста^и виши учитељи. Директор треба да је као прОФесор сдужио најмање осам одн. петнаест година и тим стиче к.чалификацију за непотпуну односно потпуну гимназију. Петогодишњп директор непотпуне гимназије, може такође бити постављен за директора потнуне гимназије, дакле и иосле тринаестогодишње п]»оФссоргке и дирскторске сдужбе. Днректори иотиуних средњих школа деле се на три класе и имају плате: 5000 дип., 6000 дин., 7000 дин. У једној класи мора директор провести пет година. Директори пепотпуних средњих школа имају поред своје илате као професори додатак од 600 динара. Плата је супленту 1500, основна профосору 2400 динара, која се повишава са 600 динара, нрво после пете и десете, а затим после сваке четврте навршене године службе, тако да после навршене двадесет шесте године достигис 600и динара, с којом нлатом после тридесето-годишње службе (у коју се и суплентске године рачунају) може бити пензионован. Учитељи се деле на пег класа и имају ове плате: 1200, 1500, 1800, 2100, 2500 дин. У класама од III—I учитељ мора нровести најмање четири године. — Виши се учитељи деле такође на пет кдаса и имају ове плате; 2100, 2500, 3000, 3500, 4000. дин., у свакој класи виши учнтељ мора провести најлање нет година. Учитељи се могу пензи 1Новати после тридесет пет година сдужбо и добијају као пензију посдедњу пдату. Директори потпуних средњих школа имају до 5 часова, непотнуних до 8, нроФссори 15—18, суплентн, за ирве две годинс, највише 10, учитељи 16—20 часова недељно. Ако би проФесор иди учитељ примио внше од прописаиога броја часова, може му министар одредити хонорар за те часове, ако су то часови вештина, осим сдучаја, кад замењује бодеснога наставника, или онога, који је на. сграни ради усавршавања у својој струди. Посдовођа, кога нроФосорски савет одређује с почеткол шкодске године иЗхчеђу насгавника, деловођа је проФОсорског савета и помагач директоров у вршењу административних послова; у потпуној средњој школи има на име награде 480 динара, у непотпуној 240 динара, која иа се пдаћа из школарине. Књижничара такође бира проФесорски савет на годину дана. Разредни старешина је дирекор свога разреда, он саставља дневнике и врши сву адмпнистрацију свога разреда, похађа предавања