Просветни гласник

ПРОСВКТНИ ГДАСНИК

вршил.е, те и сами домаћи морају врло иажљиво пролазити кроз разне иросторије. 4.) 29. марта 1906. походио Је наставник технологије са ученицима VI. р. фабрику Гођевац. Ту су ученици посматрали израду модела у које се излива метал, као и потпуно њихово монтирање. Осим тога разгледан је и материјал; сирово ливено гвожђе и стара гвожђарија, који се стапају. 5.) 30. марта 1906. ученици су присусвовали у Фабрици Гођевца како шаржирању пећи угљем и гвожђем тако и отакању стопљене масе и сипању исте у моделе. Нроматрали су само топљење кроз прозор од лискуна, усијани кокс, капање гвожђа. Даље су разгледали разнолике израде од метала као израде кревета, када, мртвачких сандука, каса итд. 6.) 20. априла 1906. походио је наставник технологије са ученицима VI раз. фабрику Друштва за домаИу индустрију. Ту су ученици разгледали: сирови материјал (земљу из Аранђелонца, из Л.есковца белу земљу); туцање земље, просовање земљаних цеви, радове на грнчарском котуру; радове на пресовању каљева (за пеКи), на њиховом глазирању; радове за израду шамот-цигаља; присуствовали су вађењу печених цеви из пећи, у коју су и улазили да виде распоред у пуњењу пећи материјалом за печење. Овде је при свиц разматрањима г. Д-р Марко Леко, управник Фабрике, стручњачгеи научно, а у исто време необично вешто популаризаторски, држао ученицима говор како о постајању и особинама глине, тако и о свиц радњама, које су ученици посматрали, држећи у највећој запетости њихову пажњу често постављеним питањима у смислу онога што је ученицима већ ваљало знати. 7.) 24. априла 1906. походио је наставник технологије са ученицима VI раз. фабрику за израду кожа и обуће г.г. Клидиса, Барловца и Коми. Ту су ученици нрегледали како магацин сирових кожа, тако исто и магацин сировина и Фабриката којима се служи при изради кожа. Затим су вођени једно за другим у сва одељења, у којима су могли промотрити све Фазе ,у преради кожа. Најзад су прегледали израду обуће. Г. Барловац био је добар дати упуства шеФОВима радионица (за израду коже, и за израду обуће) да нам све радње до ситница покажу. Господа шеФови су ово извршили тако да су не само нотпуно освојили пажњу ученичку, него још оставили трајан упечатак на душу ученичку, упечатак пријатељске предусретљивости и љубави према омладини која жели да што више сазна и научи. 8.) 29. априла 1906. походио је наставник технологијо са ученицима VI разр. Акционарску Цигљану, на друму идући Смедереву. Ту је ученицима, добротом г. Добросава Урошовића, проФесора хемије и члана управе те цигљане, иоказан сав рад на печењу опека и то: копање земље, њено квашење и мешање, калуповање цигаља; сушење истих, слагање у округлу иећ (рингоФен), залагање пећи, додавање угља у зажарени део и вађење. Даље им је показано прављење блата за црепове и нрављење истих у калупима. Г. Урошевић је овом ириликом напомињао ученицима све што би се имало важније напоменути, а није пропустио ни увести их у један одељак из којега се опеке ваде, као већ охлађене.