Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

101

помоћу метода природњачких. 1 Млади педагози треба систематски да се упуте да прате не само душевни живот васпитаника него и телесни развитак њихов. Они треба да се упознају са свима методама што су их израдили Хол, Бине и Крепелин у том погледу. У сваком васпитном поступку, Хо.1 гдеда да изведе најтешњу узајмицу између духа и тела. Највећа брига о телу и подједнако вежбање свих његових делова служи. по Холу, и духовном растењу и напредовању. Нега мишића, тих органа воље, служи и моралном васпитању. Да је умесно обраћати пажњу и на телесни развитак дечји, сведоче испитивања Аксел Ееја, Физиолога из Штокхолма, који је нашао у средњим школама шведским између 15.000 ђака 50°/ о болешљивих. а међу девојчидама било је шта више 60°/ 0 болешљивих. Колман је нашао у највишим разредима европских гимназија скоро 66% учепика са ненормалним живчаним системом; међутим, здравље значи тек потпуну зрелост, национално благостање, оно је погодба највећих радости живота, услов успеха свих васпитачких мера и напора. Истраживања о деци врше се у Америци у великим размерама. Мас БопаМ је испитивао 20.000 деце у Вашингтону у погледу њихова здравља, болешљивости, растења, осетљивости према болу, недостатака чула вида и слуха, живчаног система, иамћења, пажљивости, лености, унорности, за тим шта их највише занима. ВотШзсћ је вршио антропометриска мерења на 24.000 школске деце у Бостону, а Воа8 на 30.000 деце у Сен-Дују. Рог1;ег је мерењем 80.000 деце утврдио н. ир. да су нрерано зрела деца тежа, а слабоумна деца лакша од просечног детета истога доба. Као важнији резултати иснитивања дечјег доба и неговања дечје психологијо истичу се, између осталих, ови: више и ниже школе зближиле су се међусобно; универзитетски проФесори, народни учитељи и забавиље дечјих забавишта могу заједнички да раде, да унесу јединства у систем васпитања, у све делове васиитне иирамиде, којој је основа забавиште, а врх — универзитет. За носледњих 20 година основано је у Сев. Америци преко 50 педагогаких катедара и педолошких лабораторија на великим школама. У Европи су у току последње деценије подигнуте лабораторије са педолошким тежњама у Цириху, Паризу, Анверу, Петрограду, Милану и Будапешти. Немачка, земља чувених педагога, добила је недавно такођер педолошку лабораторију у Кенигсбергу, на универзитету где је некада Кант тражио школе за експериментисање. 2 Проучавајући детињско доба, учитељи су ступили у ближе односе прома родитељској кући и према деци; зближени су родитељи и школа;

1 2еШс1шГ1 1'. РаДадо^. Р8усћо1о§1е 1904. .V? 1. 2 1,ау-Меиташ1, Ехрепт. Рас1а»о <Ј1к II. р. 117.