Просветни гласник

198

просветнн гллсник

.Напалион Бунанарта" (тако) једна ужасна ствар од Ст. Милијевића. треће, најмање је пажено на интерпункцију, која је посве некњижевна. 8. Сриска читанка за IV разред. од Љ. Нротића и В Стојановића. - Ова је чнтанка боља од свих досад прегледаних. Њене су добре стране ово. Прво, читанка има свој потпуно утврђен и врло добар систем. У њој је, наиме, а нарочито у II и III одељку, згрунисано све шго води познавању српских земаља, народа и ирошлости, што ствара национално васпитање; то ,је још лепо и с плапом раснорсћено: други одељак (срн. земље) почиње члапцима о Србијп, на са њих прелази на оне о Босни. и даље о Хсрцеговини, ЈЦриој Гори, Далмаиијн, Старој Србији и Маћедонији, Војноднни (нсма чланака о Хрватској, а и ту такође Срби живи); а трећи одељак (срн. историја) иде хронолошки од жунана до најновије историје Србије и новог маћедонскога устанка. Друго, нрилози у читапци махом су. по садржини и облику, бирани „с нажљивошћу и педагошким разумевањем" које с.чо констатовали и код читанке за III разред од истих писача (наш извештај од 9 ипја 1905, Просв. Гласп., 1905, стр. 143). Али ова чптанва има и једпу мапу, наиме, што је, но,)ед многих занимљивих и већине добрих прилога, ипак пешто сувља, или, да се послужимо старпм изразом, што више одговора разуму него осе1.ању. То долази у многом и отуда што писцн, из узрока који сигурно нису у исто доба и разлози. нису хтели усвојигн извесна корисна упуства која смо дали у нашим извешта.јима, и што ннсу хтели узети ни једин састав од оннх страних (Доде, Бнго) ни наших писаца (Његош, Љубиша) које смо мп нарочите препоручивали. То је, у осгалом, учинило да њихова читанка буде само нпјбоља и најпажљнвије рађена међу пријављенима, али не и онаква какву смо нарочито желели, да и даље остане у традицнји а не да значи велики напредак у новини и оригиналности. Нрема сввлчу овоме, ми препоручујемо читанку Протића н Стојановића, тпм пре што она чини један добро смишљен систем са читанкама за II и III разр., од истих иисаца. Само, препоручујући је, ми желимо; 1) да писцн ииак унесу нешто састава од Њогоша, Љубише и сличнпх, к:>о и нешто бајака; и 2) да писци нзоставе или јачс измене ове слабе или неподесне прилоге: „Другови", „Праведникова молигва", „За веру", „Из св. писма", „Св. Сава и радници", „Поштење", „Вредноћа и радољубље", „Немплостива свекрва" „На Дрини". ,У гуђипи се браћа познала", „Хајдуци", .Илија Бнрчарин и хајдуцн". Част нам је, господипе пред еддиче, назвати се ваши ношговаоци. 16. јуна 1906. год. Београд. Павле Поиовнк Свет. М. Максимовик Михаило П. Милошевић Савет јс усвојио овај реч>ерат г.г. реФерената и одлучио: да се „Српска Читанка за четврти разред основне школе", коју су у рук >пису поднели г.г. Љубомир М. Протић и Владимир Д. Стојановић, може примити за сталан уџбеник у народним школама с тим, да је писци буду дужни прс шгамнања допунити по наноменама г. г. реФсрената. Ова се књига може штампати ако г.г. реФеренти на поновнои ирегледу посведоче да су је писци допунили према њиховим напомепма.