Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

197

који су впше у свладу са данашњим животом. који његове околности сликају. Најпосле, она има доста чланака који су рђави по обради, или неумесни за чптанку по свом нетачном и пеправедпом моралу; то су чланци: ,0 хлебу сви живимо" (бр. 7), „Помоћ болеснику" (бр. 10), „Скупоцени ћурак" (бр. 16), „Начинили кућу" (бр. 31), „ У риболову" (бр. 60), сви из I одељка, и „Братски савет" (бр. 421, из II одељка, итд. 5. Сраска читанка за IV р<(3ре д, од непозната писца, с мотом : „Ењига, књига за народ, на народном језику". — И ова читанка има једну од оних мана које поменусмо код оне под бр. 4, наимо да је у традицији но којој се прошлост конвенциопално уздиже а о садашњици не води рачуна довољно; због тога део II одељак скоро говори само о хајдуцима, Турцима. итд. Даља је мана и то што се састављач махом креће у кругу читанкама познатих писаца, и што његово иознавање књижевносги није велпко; пример томе могло би бити то пгго биограмје знаменитих Срба (Доситије. Његош) тражи махом у „Поменшгу" Милићенића, којл, као што се зна, није дело књижевних претепсија. У избору песама нарочито је слаб. и несме у њега имају често оваке сливове: „чистоте" и „истине" (бр. 12, „заниса" од Љ. П. Ненадовића) или „жеље" и ,зечље'\ „читагп" и ,пипаш* (бр. б; „Памти" од нстога) Сем тога, састави имају често стилских мана; в. чланке нод 6]). 9, 42 и др. Иначе, у овој читанци је лобро гато су појединн чланци каткад досга лепо прекрајани, н. пр. чл. 436. Сраска читанка за IV р&зред, од II. Ђорђевића и У. Благојевића. — Ово је читапка, иначе стара и позната, иодпошена и на стечај ир. г., и ми смо о њој изрекли свој суд (в. наш извоттај од 9 марта пр. г., Просв. Гласник, 1905, 622). Измепе за нов стечај учнњене, минималне су и не мењају карактер читанке. Додајемо да у садашњим изменама нема оних које су биде учињене у штампаној књипи за стечај пр. г., а које смо ми осудили. 7. Читаша за IV разред, од писца пзд знаком „ ј У г 3 " — И ако има својих мана. ова читанка има више добрих особипа по којкма заслужује извесно признање, и ми жалимо .ито при стечајима за школске књиге, нема извесних награда и за добре списе који пе могу бити примљени, па да овој читанци такву награду предложимо. Добре стране ове читанке ово су: прво. што садржи читав одељак (од II.) бајака, које су у главном пријатне и лепо исиричане (н. ир. „Гранчица", и др); друго, што садржи у већој мери прилога бољих новијих писаца Р. Домановића, Б. Станковића, II Кочпћа, В. Милићевића, н то прилоге махом добро пзабране (изузетак је учињен код В. Милићевића са прилогом „Зима"); треће, што (ово се види делимичио код чиганке под бр. 4) показује тежњу да извесне лепе а теже или неприсгупачније писце туђе и наше вњижевности (Доде, Његош, Љубиша) ко.ји су досада биди страни нашој дечијој вњпжевности, унесе у читанку локализоване, прерађене, лрепричане, и ако та тежња није у главном усиела (Додеов „11оследњн час у школи" незгодно је залеиљеп за један Гопчевићев напис, Љубишин „Кањош Мацедоновић" није сразумевањем прерађен). Мане ове читанве такође нису малобројне : ирво, није увек пажено на разумљивост и присту пачност идеја („Годиаа 1813") или стила („Иданинеке животиње", „Бура на мору") у иначе добрим и приличним чланцима; друго, такође није увек пажено на избор прилога, те су у читанву ушле ствари слабе, или врло слабе, или бесмислене, као што су „Два лова" и „Са Еосова" од А. Гавриловића, „Слава раду" од А Сандића, „Српкиња" песма од С. Станишића, „Херцеговче" песма од Ж. РаФаиловића, „Сељанка и доктор" од непозната писца,