Просветни гласник

19«

ПРОСВБТНИ ГДАСНИК.

Друго, читанка је удешена само за врло малу деду, никако за ђаке IV разреда; тако, има чланака који су сувише елементарни но својој поуци (чл. „Ђачки савег" у одељ. Јесен). има често стихова за понуњавање, итд. Треће, читанка је већим делом састављена из прилога безименнх писаца, из састава у „Зориди", „Невену", разних читанака, итд. ЧСетврто, она садржи доста чланака изузетно слабијих, н.пр. „Путовп", „Чувајте здравље", „Вув Караџић", „Краљ Цетар", „Болесги", „Стакло" итд., такве су често песме, н.пр. „Отаџбина" од В Рашића, итд. Пето, има доста стилских мана, од оне врсте коју смо ми нарочито пстидали у ранијам извегатајима; тако : ,,то добро не може се уписати у заслугу пауку" („Паук"); или: ,може се бпзо и благовремено производ -донети на иијац, и на тај начин новчано одговарати државној потреби" (Путови); итд. 2. Рукоаис за расиисани стечај, итд., од непозната нисца, с мотом: 1)и1се ев1 рго ра(па топ. — Ова је читанка доста слична нрвој И она, наиме, садржи прилоге од безимених и ненознатих писаца; тако су у I одељку скоро сви чланци потписани само именима дечијих листова (Зорица, Невен, итд.). И она, даље, садржи прилого за малу децу ; такви су: „11 оштење води срећи", „Добри суседи". „'1овек и птица" (све из II одељка). И, пначе, читанка је ова слабп, и садржи већи број слабих, рђавих или бесмислених чланака и прилога. Примера рпди наводимо: из I одељка (додајмо узгред да ни подела на те одељке није добро учињена; II н 111 одељак н. др. у с/гвари чине један): „Христос васкресе", „Помогла му мајка", „Поштење водн с]>ећи", „Кажњена охолост", „Не куни се крпво 11 , „Зависг", „Зеленаши", итд. 3. Сриска читанка за IV -разред , од II. Љотића --- Ово је нрерада читанке истог лисца подношене на стечај у прошлој годиии, о којо.ј смо ми говорили у свом извештају од 9 марта пр. г. (Просв. Гласннк, 1905, стр. 621). Читанка је доста прерађена, и многи слаби или рђави чланци испуштени су, нарочито они којо смо у ранијем извештају осудили. Али читанка има и даље досга мана. И ако има вшпе литерарног карактера него горње две. лпак има не мали број члаиака покупљен по „Невену", „Ласти". „Босиљку" и осталим не много пажљиво сабраним зборннцима састава за децу; има, даље. и чланака из сгарога и свуда давна замењенога Шмита; има доста старога материјала са „стрчећнм" моралом, нли и са моралом који баш није увек за иохвалу. Чланак н. пр. 62: „Више кити душу но тело" иде, као и толикн други по дечијим књнгама, на то да се још више утврде они и иначе у нас рапшрени лажни појмови о сиротињи и врлини с једне стране, и о имућности и свима цороцима с друге стране. 4. Сриска читанка за јјаке IV разр., од Владе Владимировића. Ова. читанка има једну страну бољу од иређашњих, наиме, што .јо, следујући упуствима наших ранијих извсштаја, унела на известан начин и извесне класичне наше писде који су доста тешки за разумевање али које ииак ваља давати деци; у њој је н. пр. заступљпн Његош са својим „Горским Вијеицем" у два прилога („Због воре", „Поздрав и отиоздрав"), тако и Мажуранић, и др. Алп она ипак има доста мана. Најпре, она није довољно орнгинална; и има доста прилога из другах читанака. После, није довољно ни лптерарна, и има песама од Б. Кечкића и М. Јовића, и др., као што има и сувише анегдота и причица из Милићевићева списа : „Кнез Милош у иричама" који није од литерарне вредносги. Она, затим, има и доста старог репертоара, традиције, по којој се у српској дечијој књижевности истичу једнако турски зулум и српско хајдуковање, а нема сасгава модернијих.