Просветни гласник

222

ЦР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

имона. Ту смо рекли: да се она пишу с почетним великим словом у свакој ])ечи у молбама и иисмима у којима млађи пише старијему („из почасти"), нначе се у свакој другој прилици пишу мала почетна слова (стр. 446.—447.). Г. Јовановић се помео, па трпа у „особна имена" и примере као: министар ирсдседник, Министар Иностраних Дела, Генерални Гувернер. Имена стареншна не значе име једнога јединог лица којс се тако службено зове, него такво име добија свако лице које дође на тај положај. Лица на извесном положају мењају се, а име старешине (цар, краљ, капетан. директор, управник, шеФ и т. д.) не значи име самом звању, које је једно, него име лииу с тим звањем. Кад се каже „Дошао је директор (н. пр. нишке гимназије)", ту се разуме да је дошло лице са директорским звањем. а не само звање. Зато службена имена старепшна имају множину (цареви, краљеви, капетани, министри, минисгри просвете и црквених послова, министри правде, министри-нредседници, директори Реалке, управници Нар. Позоришта и т. д.) најбољи знак да ово нису особна, него заједмичка пмена, те их треба писати све малим словима (сем у горе иоменутом случају): министар-ирсдседник, министар иностраних дела, генерални гувернер, цивилни агснат, министар иравде, дирсктор (Српске Краљевске Трговачке Академије), уиравник (Народног Позоришта), ректор (Богословије Св. Саве\ разрсдни старешина, ирофесор, судија и т. д. Пример „0 Српству и Српској Мисли" наопако је написан у самом оригиналу, и г. Јовановић га је исто тако употребио. У оригиналу етоји: „Академија Наука расписала је стечај за награду од 1000 динара у злату из Књижевног Фонда нок. Димитрија Стамонковића за најбољи спис „0 Сриству и Сриској Мисли " („Српски књижовни гласник" од ове год , св. од 16. апр., стр. 479.). Јасно је, дакле, да ,је нок. Дим. Стаменковић завештао легат за награђивање најбољег списа који би говорио „о Сриству и сриској мисли ". Дакле, свака књига која на стечају буде најбоље оцењена а говори „о Сриству и о српекој мисли", биће награђена. Према томе, ово нити је унаиред дато име саме књиге која ће бити награђена, нити ће се књига која буде однела награду звати тим именом, него книга макар с којим именом, само да говори „о Српству и о српској мисли". Онај у оригиналу написао ,је то као да је натпис саме књиге која ће бити награђена, а г. Јовановић је помислио: чим је у оригиналу наводни знак и велика ночетна слова, то је натиис књиге, па га цитирао међу натписима на штампаним књигама! Из свега досадашњег излази: да су од 126 наведених примера (дупликате због различног писања великог слова не рачунамо) само 26 несумњиво права особна имена („особени појмови"), а 100 нису. Од тих 100 примера њих 6 нокад су особна а некад заједничка имена, а 94 примера несумњиво не спадају у особна имена. Према томе, једва