Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРНКАЗП

263

неку запету, а где би је, граматички узев, требало можда ставити; или, где је иисац опет ставио неки знак ради истицања мисли и прекида стиха или реченице по свом субјективном нахођењт. Из тих разлога, приказујући ову читанку за III разред, ја се нећу задржавати на замеркама ове врсте. Као што рекох, много је важнија подагошка и литерарна вредност читанке. Та се вредносг види и по томе, што збиља, према тој вредности, и постоје два главнија гледишта како треба уредити читанке. Строго узев оба су гледишта педагошка, али зато, што се у једном гледишту истиче на прво место иедагошки захтев, а у другол више литерарни захтев, то се ово гледиште и дели на двоје. По првом гледишту читанка треба да буде израђена тако, како ће она послужити као средство за концентрациЈу целокупног наставног градина које се предаје у дотичном разреду. Из тога разлога у читанке троба унети такво књижевне производе, који имају непосредније везе са појединим предметима које настава обухвата, како би со том садржином још једном у другом облику поновила наставна грађа и како би се у асоцијативне редове и у једну целину што чвршће повезало цело наставно градиво. То јо кратак смисао л.онцентрационих читанака. Да одмах кажем само неколике о тим читанкама. Нре свега, књижевни производи такве врсте, који стоје непосредно до наставног градива, који су тако лако и згодно обрађени, да би се то надовезивање на њих лепо и лако могло учинити, готово и не посгоји не само код нас, него и код већих и културнијих народа који су имали времена да и на том иољу штогод раде. Могло би се можда нарочито, као но поруџбини израдити, али то је веома скуп и тежак посао, који је често пута везан са природним тешкоћама. Сем тога, онај педагошки разлог, који говори за израду оваквих читанака, није баш тако безуслован и неопходан. Истина је, да је концентрација наставног градива један од најважнијих захтева недагошких, али тај захтев не мора вршити читанка. Конценграцију наставног градива нро свега врши сам наставни нлан и програм својим распоредом и обимом градива (појединих предмета). А што је најважније, сам метод предавања, којн безусловно треба да буде заснован на психолошким законима аперцепције, асоцијације и апстракције — најбоље врши концонтрацију наставног градива. Другим речима, од саме способности учитељеве зависи конценграција насгавног градива, нема ли учитељ тога, онда ништа не вреди не само читанка, него и најбољи уџбеник у том погледу. 11о другом гледишту чланци за читанке пре свога морају имати трајне литерарне вредности. Истичу^и овај услов као примаран па кад би он као такав ишао на штету педагошких нрипципа, онда би збиља ово друго гледиште морало доћи у иитање. Али ту има једна добра