Просветни гласник

290

ИГОСВИТНН ГЛАСИПК

своди само иа јодну реч („Друштво"), која се врдо често употребљава (^има много друштава). У другим примерима то се још боље види. Н. ир. има Један новчани завод који се зове , 1Га.шлулска Задруга за штедњу и кредит." То је њено пуно, скуасбено име, и то је особно име. Али се у обичном говору, па врло често и у писменој употреби, каже „Иалилулска Задруга." Овим двема речима исказује се довољно особно име; ове су, дакле, речи довољне да искажу име једном заводу, те је то раг ехсе11епсе особно име. На блеханој Фирми своји написано само „Палилулска Задруга" (разуме се, без наводног знака). Оне речи „за штедњу и кредит" долазе скоро као излишна допуна, јер оне казују диљ саме задруге, који се можо сазнати из статута задругиних, и име задруге (особно име) ништа не губи без тога додатка. У једном огласу управе овога завода налазимо потпис: Палилулска Задруга , наиисано крупнијим словима и у јодном реду, и за штедњу и кредит, нанисано у другом реду и ситнијим словима. Дакле, и сама управа (гезр. коректор) даје првенство првом делу, а други део врши споредну улогу. — Још бољи је ггример Народна Задруга за штедњу и кредит својих задругара. На дапгчаној Фирмп тога завода пише: „Народна Задруга" &а штедњу и кредит својих задругара Овде је први део написан с почетним великим словима и чак с наводним знаком („Народпа Задруга"), чиме хоћо да со обележи да то чини јодну засебну пелппу, гезр. особно име. И заиста, у обичном говору казаће со увек „Народна Задруга." Ту се у говору и иначе осећа пауза, и онда тек дође оаај додатак („за штедњу и кредиг својих задругара"), који допуњује особно име „Народна Задруга," али се без њега комотно може бити, — Исто тако и у примеру Фонд за аотпомагање сиромашнцх студената главно јо значење особног имена у при.ој речи „Фоид", а остале речи ( ч за потпомагање сиромашних студената") долазе као ближе објашњење тс тако јасне речи. Зато се речју „Фонд" може заменити цело особно име. У обичном говору, кад се зпа да се тоодноси на ову установу, каже се готов.о увек само „Фонд";. н.. пр: „Наш Фонд добро стоји" (кад говоре студенти о своме фонду ), „Тражио сам од Фонда иовчану помоћ" иг.д, Иа чак и у писменој употреби, кад се напред већ каже пуно име, оно. с& скраћује рочју „Фонд"; н. пр: „Молим унраву Фонда да....", „Ја се надал. да ће ми управа Фонда ову молбу усвојити", „Управи Фонда је познат да...." и т. сл. — У поменутим и сличним другим именима исти је сдучај као код натииса на књигама г где се прави натпис изближе допуњуј.е каквим додатком, који казује не толико самЈ име књжге (гезр. натпис),. колико чему је књига намењена. Н. пр. у шм.ом натнису књиге Историја сраскога народа за