Просветни гласник

292

просветни г.1ас1шк

речи (геар. други део од „за" па до краја) да се лишу све с мадим почетним словом; а целина (геар. све речи заједно) да се обедежи или наводним знаком или курзивом. Онај пример треба, дакле, писати: „Друштво за решење завереничког питања" или Друштво за решење заверен-ичког аитања. Исто тако, треба писати: „Друштво за чување народног здравља" (или Друштво за чување народног здравља), „Друштво за школску хигијену и народно просвећивање," „Дом за ученике средњих шкода," „Дом за ученице средњих шкода" 1 , „Фонд за потпомагање сиромашних студената," „Палилулска Задруга за штедњу и кредит, (иди краће „Палилудска Задруга"), „Народна Задруга за штедњу и кредит својих задругара" (иди краће „Народна Задруга"), „Сиротињска Задруга за међусобно потпомагање својих чланова у случају болести и смрти," „Сриско Акционарско Друштво за кдање и прераду стоке," „Шкода за вештачко цртање, кројење и шивење женских хаљина" ит.д. Дакле, цитирањем она три примера — а њих и иначс нема много • — г. Јовановић пије могао наше (гезр. Новаковићево) правило оборити. Ми смо мислили да о оваким случајевима нарочито доцније говоримо; зато их нисмо ни наводили међу нримерима за особна имена од више речи. То смо ево сад учинили, еда би г. Јовановићу бидо јасно да ни ми ни Новаковић (он се нијс нигде изјаснио да у оваким примерима — нигде их и не цитира — треба нисати сва ведика ночетна слова!) не бисмо овде писали све речи с првим словом великим, пошто оне све не значе право особно име, те се по томе не могу ни писати све с почетним великим словом. Даље, г. Јовановић примећује како Новаковић не даје разлога зашто да се у горњим примерима пигау све велика почетна сдова, па додаје: „Могло би се узети једино као објашњење ово место из предговора: „да се хтело да наш књижевни језик и у тој својој спољној страни ојача и да се у евему до иоједгшости примакне великим европским књижевним језицима. који су природан угдед нашему књижевному језику". Ади сада настаје једно велико питање: Да 2 ди је та мисао баш тако паметна?" II затим се речима, пуним патоса, удара на то да нам не треба никако угледање на туђе књижевне језике! (стр. 7.)

1 Не ваља »Дом ученица средњих шкода/ Јсако читамо на намшсу зграде, јер би значидо да је то дом свих учеиица средњих шкода, да је то њихова својииа, њихова установа; а то никако не може бити, пошто је ово установа заиримаље ученица средаих школа (не свих) на стан и храну. - Г. Јов. не зна да велико слово (са знаком навода или без њега) иосде две тачке значи да се наводе нечије речи тачно како су исвазане ида иаиисане (»уираван® иди »независан говор«) [Испор. Нов. »Срл. грам.' к . стр. 874 — 375., 386.]. А је лк овде тај случај ?