Просветни гласник

ПЛУКЛ И НАСТЛВЛ

293

Прво, она мисао Ст. Новаковића тиче се уопште жеље да се и •у нас једном израде правила за иравоиис и интераункцију. У том смислу СрпскаЕњижевнаЗадруга још 1892. год. истиче жељу да се у њеним издањима пази што внше може ,на једноликост иди следственост правописа". И онда је дошла она реченица на коју г. Јов. свом жестином напада. Сама мисао Ст. Новаковића није баш толико луда, како мисли г. Јовановић. Оно мишљење да се наш књижевни језик треба да примакне „у свему до иојединости" књижевним европским језицима, у истини је преторано; јер зашто да примамо из туђих књижевних језика и оно што нам не треба или што ми имамо боље уређено Р! Али оно што нам неопходно треба — ако хоћемо да нам правопис у свему буде доследан — зашто не бисмо примили и из кога туђега књижевиог језика, у коме је то већ изведоно, ако нећемо, угледајући се опет на њ, стварати нешто ново за ту потребу? Зашто не бис.мо уједначили правопис у неким случајевима исте врсте, како је то изведено у неком туђем језику, него да остављамо: Швзег Гаке, Шззег раззег?! Дакле, сама мисао угледања на који туђи књижевни језик у ономе што је тамо боље, јнто нам треба, није баш тако луда, како тврди г. Јовановић. Било би н. пр. савршено лудо, по угледу на европске књижевне језикс, сада уводити етимолошки место Вукова Фонетског правописа; али није ништа лудо н. пр. да ми, према тим туђим језицима, примљено писање великога слова у особним именима уједначимо у свима случајевима и др. * Сад ирелазимо иа главну ствар: критику нашега принципа о писању све великих почетних слова у особним именима од две и више речи. Ми смо изнели овај свој принцип: ,Кад се нанише „Српска Књижевна Задруга", ми пишемо сва почетна слова велика не зато да се обрати пажња на све три речи, него зато да се истакне да све три речи у нашем уму значе једно', једну ' представу, једну једину установу 1 која носи то име. Велика почетна слова у свима речима служе, дакле, зато да нокажу да све оне чине једну 1 мисаону целину, једну представу, која се увек исказује истим речима. Име „Српска Књижевпа Задруга" не да се друкчије исказати него увек с оне три речи; оне су нераздвојне једна од друге. Исто тако и имена: Црна Г ора- (име једне једине државе која се тако зове), Друга Београдска Гимназија 3 (име једне једине гимназије), П/иуо Сраско Велосиаедско ЈЦууштво 3 (име само једног друштва), ит 4 .д." (сгр. 436. — 437.).

1 Сиуда је код г. Јоз. курзив изостаиљен!

2 Код г. Јов. взостављен курзиз у обе речи и јаче истакнуто почетно велико •'Слово, а сем тога изостављено читаво објашњење у загради!

Нага курзив и истицање иочетиог великог сдова код. г. Јов. изостављеио!

4 У цитирању код г. Јов. изостављена тачка (а ож> је отисак!)