Просветни гласник
294
пгоснктни гллсшпс
Г. Јовановић наводи ове раздоге против нашега приндииа: ,Мени се не чини да су разлози г. СтеФановића тако јаки да се противу њих не може војевати. Прво и ирво, не чини ми се да кад се напише „Српска Књижевна Задруга" ведиким нисменима, анеСрпска књижевна задруга, иди српска књижевна задруга датек онда све три речи у моме уму значе једно, једну представу, једну це.шну! Зашто баш да те три речи означавају једну представу само онда кад су паписане ведиким почетним сдрвима ? Напротив мислим да се речи уоаштв иишу всликим аисменима баш зато, гито се на тај начин хоИе да скрене иажња на њих. х Писање ведиких писмена у овим речима иде банг против оне дедине, њиме се постиже супротно дејство 2 тј. тиме се баш и нехотице одвајају то речи из једнога иојма, јер се баш таквим иисањем скреКе иажња на све три речи а не на целану} Да је то тако' 2 за мене је најбољи доказ то што се г. СтеФановић није задовољио тиме да те три речи напише великим почетним писменима, па да му оне означе једну целину, кего је покрај њих ставио и знак навода.® Шта ће знак навода ако то три речи одиста означавају цединуР Има (з1с) ди се та цедина због тога што је овако наиисано одмах видн, иди се та цедина нс види, и онда је зиак навода дошао да покаже докде је цедина? Ако је овп друго, онда зашто је потребно писати ведика писмена? Друго, није истина да со „Сриска Књижовна Задруга 4 не да друкчије исказати, нсго увск с оне три речи, и да су оне нераздво.јне јсдна од другс". Напротив- ова сс установа баш чешће говори и више је позната нашем свету као: књнжевна задруга. 5 Тако сс нсто чешће употребљава: ведосипедско друшгво 5 , него : Прво Српско Ведосипедско Друштво 5 ; чешће: академија наука 5 , него: Краљевска Српска Акадсмија Наука 6 итд.« (стр. 8.). Први доказ г. Јовановмћа, којим иокушава да обори наш нринцип о писању ведиког почетног сдова у свима речима особног имена, сасвим је ништавпн. Њему је све једпо написати: иди „Српска Књи-
1 Наш курзив. 2 А зачета? 3 Ми истичемо. 4 Код нас је »Сраска Књижевна Задруга* написшо с наводшга зиаком, а овдл. га нема (чочетак знака навода овде додбзи исирод цитцрања читаве реченице, а на само исиред осоопог имена »Српска Књижевпа Задруга")! 5 Шта ће испред ових речн две тачке, кад овде нпти је иаорајање взше речи: једне до друге, нитн со нека реч бднже објашњава, нити је навођење туђих рзчи, нити је предом реченични?! Овде се нросто дитира име нече^у, а то бпиа иди номођу наводног знака иди помоћу курзива. 6 Име је овој устаиови .Сриска Кр.аљевска Академија," а ие »Краљевска Српсса Академпја Наука.« Додатак »Наука,« воји смо ми цптиради у свом чдаику, не треба-