Просветни гласник

наука ii настаиа

377

говоре немачки. Тамошњи иак иросг народ говори само словеначки. То .је добар, поштен, веран, праведан, послушан, гоетољубив и кротак народ, који се спрам свих пријатеља и спрам свакога понаша пријатељски и благонаклоно. Необично је религиозан и често иде на хаџилук у Рим, Лорето, у Остинг, у св. ВолФганг у Баварској и сваке седме године у Ахен у Холандску. Он је подигао и још подиже сем парохиских цркава готово у сваком мајуру, на брдима и живописним ливадама, у шумама и шумарцима велике цркве, често пута по две једну уз другу, тако да је у многим парохијама подигнуто по 24 цркве и поред тога мноштво капеда". То религиозно расположење народа заслужује пажњу; оно чини једну од његових основних црта, која налази себи објашњења у његовој историји: црква је била једино место, где јо народу био обезбеђен његов језик, она је била местом његових скупова и месгом утехе у тешкој невољи. Далеки хаџилуци, које народ и сад чини са таком љубављу, објашњавају се не само аскетском тежњом да откупи своје грехове далеким путовањем, већ и природном народном љубављу за нутовањем. 1493 године грађани .Бубљане и Ерања шга внше подигоше у Ахону бенеФицијат са словеначким свештеником, у главном за словеначке хаџије. Најстарији докуменат (VIII—IX век), на, ком јо словеначки народ први пут записао своја имена, јесто Јеванђеље св. Марка у Чивидалс, и носиоци имена су хаџије. Пород иећ споменутих фрајзингенских одломака сачувале су се у манастиру Адмонту старе црквене молитве: Очс наш, Аке пгагга, Сопјеззго јтег. Из прве половине XV века води порекло Сопјешо депегаИз с ускршњом песмом н 8а1уе гедгпа. Као што су Фрајзингенски одломци постали на основп немачких исповедних Формула, слично томе и чешки су текстови, помоћу старо-црквенословенских превода, утицали на прву словеначку песму. Све су то били тек покушаји, само помоћна срества за свештенство, које се бринуло о душевном спасењу свога стада, само замршени нотези писаљке, којом је управљала неснретна детиња рука. Требало је у земљу унетн велику идеју, иомоћу које би народ морао со размахнути свом својом снагом и проговорити мушкин гласом. И та се идеја јави с учењем витенбершког доктора Мартина Лутера. II ГхЛАВА РеФОрмација и католичка реакција Х\ 7 1-то столеће дубоко усколеба словеначкн народ. Суровије од стихиских невоља: куге, глади, скакаваца мучили су га Турци, а још вишо, него од Турака, који су с<ј јављали и ишчезавали, трпео јо народ од епахија, јер су они живели у земљи и сељак је био предан њиховој еамовољи. То је довело до устанка угњетених. Словеначки