Просветни гласник

НАУКА II НАСТТВЛ

379

постави за бечког архијепископа. Због тога, што је члановима свога дворског хуманистичког круга давао високе подожаје у провинпији, сву даревину препдавшне хумаНисти. На пример, из Максимидијанова двора би посдан за епископа у Трст Петар Бононац. Хуманистичко изучавање срдачно прихвати и распространи и сдовеначко свештенство. За то нестаде сваке искључивости; хоризонат се рашири; ослаби ехоластика; интересовање за озбиљна занимања, особито за језике, расдо је с дана на дан. Хуманизам постаде помоћником реФормације: док су црквени кнежеви ћутке трпели прве кораке новог учења, пдемство га је, напротив, примало са раширеним рукама и сталеж га је чувао са упорном стадношћу. У адниске земље пбчедо је продирати евангелисгичко учење већ у првој половини XVI века, без обзира на то, што су му се владаоци земље увек одупирали. Кад је Фердпнанд I но бриселском уговору ступио 1522 г. на аустриски престо, у алписким земљама било је већ много протестанских проиоведника, као што је показала нрквена ревизија 1528 године у Штирији. Проповедници, школски учитељи, немачки ваганти донесоше у земљу лутерове књиге и нађоше врло енергичну потпору код јаких земаљских аристократских породнца. Све забране строго католичког владаоца беху узалудне: није било готово никог, ко би их извршивао. Томе је припомогла и ,та околност, што, због великог опадања бечког универзитета, жељна знања младеж поче ступати на универзитете у Тибингену, Витенбергу, Лајпцигу, откуд доношаше кући Лутерово учење. Поред тога су млади Словенци и Хрвати имали својих земљака и заштитника на високим положајима у Виртенбергу. На тибингенском универзитету држао је предавања Матија ГарбициЈус (Грбић), који је у младости посећивао Лутерову кућу у Виртенбергу. Онје помогао своме земљаку Флаку Илирику да доби.је за асистента на истом универзитету. И сам војвода КристоФ довео је са собом из Беча свога учитеља, Словенца Михајла ТиФерна, који му је помогао својим знањем земаљског језика, да побегне из аустриске тамнице. Доцније, кад КристоФ задоби своја права, те поста војвода Виртенберга, ностави свога ментора за канцелара. Тњлерн је умро 1555 год. а све својс имање оставио је војводи, који са 2520 Форината основа за ТиФернове земљаке стипендију „ТШепшт" са четири места, којом се од 15с8—1600 год. користило 50 Крањаца. Душа словеначке реФормације био је Примус Трубер (1508—1586). Он и његове творевине стоје у средини покрета; с њиме је поникао и пао (словеначки) протестантизам. Родом из Рашице у Доњој Крањској, он је — млади син сељака и грквењака — прво похађао школе у Ријеци (Фијуми). Своје учење наставио је у Салцбургу а завршио у Бечу. Тако је знању свога родног језика придружио зиање талијанског и немачког, и у тешким годинама гоњења могаше подједнако смело