Просветни гласник

388

ПРОСВЕТЛМ ГЛАСШ1К

био наговеетно у »Усвршњим јајцима" са најбољом пее.мом, каква се икад иојавида на, страпицама алмапаха. То је био Валентин Водник. При закључку ове главе, остаје нам још да споменемо прве раднике књижевног образовања у оном делу Словеннца, који живе под круном св. Стевана. Угарски Словендн на штирској граници још и данас броје 70700 душа. Као и код њихове браће на занаду, тако су и овде први писци за народ изишлн из средине протестаната. Стеван ЕузмиИ издао је 1774 год. пола Новог Завета на свом родном дијалекту. Његов ,је рад продужио Никола КузниИ, пишући букваре (Шопрон 1780), катехизисе, јеванђеља и молитвенике. У сличном духу радили су Ференц Темлин, Стеван Шњарто и Михајло Север. У новије време радио је у томе словеначком куту Имре АвгусгиЛ (1837—1879). Из ночетка се јављао као маџарски писац, писао .је романе и приповетке. и био ревностан сарадник новина „Едуег^егЂез". Доцније се вратио своме народу, иисао .је популарне књижице и издавао од 1875 — 1878 год. лист „Рг1.ја1е1ј" у Будимпешти, у почетку с маџарским правописом и на месном дијалекту, а доцније се све више и више приближавао општесловеначкој књижевности, како у погледу правописа, тако и у ногледу језика. Писао је и словеначко-маџарску граматику с речником, ну и једно и друго остало је неиздато. Од тада угарекп Словенци читају књиге њихове цислитавске браће, особито оне, које издаје „Друштво св Хермагора" у Целовцу. И то чине без обзира на то, што је из густо посејаних школа народни говор готово сасвим истеран, само за велики успех у настави маџарског језика добијају наставници нарочиту награду, — и без обзира на то, што је оно мало књига религиозне садржине, одређених за почетну наставу, написано на месном дијалекту према маџарском правопису. III. Г^ЛАВА Епоха „Просвећености" Прво што су Словенци добили од просветитељског рада Марије Терезије, — то је установа оеновних школа. То је било просвећивање, али лажно просвећивање, јер су тс „народне школе" биле немачке. Узалуд је иисао одушевљени иедагог и проФееор права на бечкој академији источних језика Блаж Кумердај своја натриотска „Рготетопа" (1773), у којима је ватрено захтевао увођење матерњег језика у нове школе и здравом логиком доказивао, да ће се народ на љему боље и тачније научити да разуме и пази на своје хришћанске и грађанске дужности и, знајући добро тенденци.ју ансолутистичког образовања, доказивао је даље, да би се на тај начин постигло и увећање поданичких прихода па, према томе, и њихове порезне способности и свеснији одношај према царским уредбама. И ако је 1774 го-