Просветни гласник

наука и настава

389

дине била основана у Љубљани основна школа и Кумердај јој био ностављен за управитеља, ипак већ посде годииу дана службени надзорник гакола, гроФ Торес, могао се уверити о ншнтавности успеха нове школе. И поред тога, што се он није бојао да каже прави узрок тога, — неразумљивп језик предавања за већину ученика у школи, и поред тога, што је искрени Кумердајев друг, гроФ Едлинг, наштампао и ставио им на расположење како словеначху методику, тако и словеначке школске катехизисе, сдовеначки језик су врло нерадо пусгили у школе, којих је тада приличан бро.ј отворено у земљи. Али нас.тупише осамдесете годпне; на аустриски престо седе као самодржавни господар највећи идеалист хабзбуршке династије. „Просвећивање" одмах достиже врхунац свога напредокања. Нова царева доктрина, — рационалистички и централистички јосеФинизам, — већ и тиме је утицала просвећујући, што је подстицала на размишљање живе умове. Само се по себи разуме, да је црквепе људо поклич борбе: „или папа или цар" уједињавао већином у редове царевих непријатеља. Према томе морао је бити врло драгоцен за ЈосиФа II такав образован и искусан савезник, као што је био тадашњи љубљански епископ Карло гроФ Херберштајн. Тај црквени великодостојник у пастирској посланици своме свештенству узео је у заштиту цареве реФорме. У њој он брани „р1асе1ит ге§шт", указујући на сличне случајеве у црквеној историји, истпчући „особита права епископа према папама" и овако одређујући границе црквене власти: „власт католичког владара обухвата саољашпу дисциплину, унутарња пак дисциплина, т.ј. све оно, јнто се у правом смислу назива религијом, треба да припада енископима" - Владика је читао Француске јансенисте, он је желео да ограннчи религију само на област осећања, воље, и подизао је свој глас против свако религијозно спољашњости. У „спољашњој дисциплини" разум се распознаје боље од свега, размишљао је хуманист —масон на владичанском нре^толу. У лицу тога човека у словеначком свешгенству достигао је врхунац Француски јансенизам. Он се трудио да пробуди у народу нежне жице религијозног расиоложења и да му га трајно утисне у душу. Надао се да ће то најлакше иостићи, уливајући му љубав ка спасоносном читању, особито читању св. Ичсна. ГроФу Херберштајну такође јо пало на памет да се поново преведе Библија. Његов ревносни дворски капелан и секретар Јурај Јаиел узео је био на себе посао превођења. Он је већ био припремљен за то са неколико религијозних радова. У превођењу му је помагао Кумердај, а доцније и други духовници. Нова Библија излазила је на свет између 1784—1802 год. Тај преводнички рад наводио је Јапела на граматичка испитивања. Његово дело у рукопису остало „Зћшвсће 8ргасћ1оћге" показује такође, као и његови радови на словзначком, како је савесно обраћао пажњу на народни говор, не упуштајући из вида ни једну просве тни гласник , II. књ., 5. св., 1906. 26