Просветни гласник

890

ПГОСВВТНИ ГЛАСНИК

особиту словенску црту. Завимао се и песнигатвом и иревођењем Менделсона, Гелерта, Клајста, Хагедорна. А.ли и то, као и превод опере П. А. Метастазија „Артаксеркс", остало је неиздано. Његов је језик данас застарео, али, без обзира на то, црквене песме ученог мужа, који је био и вешт латински стихотворац, одликују се глатким стихом и певају се још и данас. Духоина лица из Херберштајаова друштва раширила су у народ скоро искључиво религиозне књиге, које су биле већином надахнуте јансенизмом. Тако, тада је прво превео пробст Ђорђе Холмајер (1788), молитвеник Француског јансениста А. Ме8ап<1иу-а; Јан Дебевец компиловао је молитвеник „Кигге Бећгеп" (1783), који је једно за другим доживео пет издања. У љубљаиској семинарији била је установљеаа словеначка катедра за богослове. ПроФесор је био Дебевец, и сво.ја је предавања скупио у књигу под насловом „Крањска граматика", која ипак није изашла на свет. Педагошки значај има његов уџбеник ,,Кратке приче" (1809). Важнији од тих размвожача молитвеника био је на крају XVIII века други књижевни круг у Љубљани, који се одушевљавао сасвим нарочитим погледима, те се трудио да просвећује народ у слободоумном духу. Средиште тога кружића чинио је присталица Француских енциклопедиста и ученик италијанских племићских гимназија. То је био барон Сигисмунд Цајс (1747—1819), потомак италијанске трговачке породице, која је купила у Крањској руднике, као подлогу својој сгромној трговини. Од своје матере, рођене крањске Словенке, научио је говорити словеначки, и тако је био у могућности да се јави, не само као меценат, већ и као ментор младе књил;евности. Као и духовништво из Херберштајнова круга, н он је добио снажан импулс у своме раду од једног великог мужа. Само то није био цар, већ иелики радник у области духа: његовоје име Јован ГотФрид Хердер, кога су тгосле нојаве његова дела „Шееп гиг ГћПозорМе с1ег безсћкМе с1ег МепбсћћеИ" и његовнх „Уо1к8зр1е1ег" (1778) нарочито занадни Словени поставили на пједестал духовног хероја. Он је, умејући разумети „глас" сваког народа, постао за те људе таквим светлилом, ко.је је подједнако осветљавало све земље и откривало све могуће народиће, ма колико они били мали. Образовање у хуманом духу најлакшим путем помоћу свога матерњег језика — било је обезбеђено свакоме. Свугде су проналажене младе народности. Словеначки народ нашао је свога Колумба у Цајсу. За време својих честих путовања по земљи он га јо проучавао у његовим радовима и забавама, у кући и у селу, у позоришту и у цркви, у радости и жалости. Он је тачно познавао његов карактер и обичаје; први је почео да записује његове песме. И он се није ионацгао према народу као академски посматрач. Њега је душа болела због народног осиромашења у тешким ратним временима, без о бзира на то, што је и сам претрпео врло осетну штету од контри-