Просветни гласник

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНПК

о. посматрањима исказујемо само начелно. При данашњем доложају н школа и учитеља тешко је тражити од ових последњих, да приме на се и нову а ири.том и доста компликовану дужност... Ну преуређеље шкода на рационалнијој основи мора да има у виду важне задатке, које овде указасмо. Као што је познато, већ је покушавано и чињени су огледи на западу да се ти задаци остваре — и у главноме у области тако зване експерименталне педагогике. Ну овде није реч о педагошким експернментима. II то је важно, ама је сувише тежак и фини посао, да бисмо га могли одомаћити у школи. За тај иосао потребно је специјално знање, те ћо се према томе развијати и напредовати само радом специјалиста. Носматрања, о којима је реч у овом чланку, приступачна су сваком школскомраднику — био то учитељ или васпитач. Од индивидуалне способности, искуства и знања носматрачева зависиће квалитет и вредност појединих посматрања. Ну у маси сва посматрања ће бити од вредности само тако ако буду одговарала правом стању ствари. Не може се рећи да је уређење школских носматрања савршено нов посао. Имамо читав низ школа у којима слична посматрања врше и записују у виду оиширних ђачких карактеристика. Па ипак, грађа, која се на тај начип прнкупи, а која несумњиво постоји, остаје неупотребљива. Ван школска, т. ј. непосвећена лица ,не могу прићи тој грађи; а лица посвећена или не умеју, или неће њоме да се користе ради наведених циљева, Нама је бар ненознато, да је ико покушавао да се та грађа проучи. Кад би се посматрања вршила по одређеном плану у свима школама и кад би грађа, на тај начин прибрана, била приступачна за разраду и проучавање, могди би се добити драгоцени иедагошки закључци. Несумњиво је да би се у огромној маси посматраних појава испољиле неке сталне зависности, неки емпирички закони. Докле год се иравилно не уреде та посматрања, апсолутно је немогућно похватати те законе. У току неколиких школских година, при великом броју ђака, није ни мислити да учитељ може запамтити иодробности развитка свакога од њих, а те подробности, често пута врло важне, ишчезавају без трага; међутим кад би се све то посматрало, записивало и уноређивало у својо време, могло би се доћи до важаих уопштавања. Па и огледи — нокушаји — појединих учитеља и васпитааа, који су често пута врло богати и плодотворни за рад у школи, пропадају кад их учитељи не предају својим наследницима у раду, него их чувају као своју сопственост. Било би веома важно упоредити ђачке карактеристике из прве године школовања са карактеристикама тих истих ђака при свршетку школовања. Кад би се разрадила маса тих карактористика добили бисмо много корисних упута, напомена, закључака,