Просветни гласник

длукл н нлетлвА

413

IV, Интвхле^туа^лни развита^ учени^а (Из ирибедежака учитеља, васпитача и по другим подадима прикупљеним). а) ПамКење. Ученик Н. одликује ее добрим и поузданим Иамћењем; међутим тешко памти, а сећа се и разуме добро. б) Логична саособност Н. по све је слаба због недовољно развијеног говора; Н. с великим трудом везује најобичније представе. Међутим је разборит; често досетљивошћу нађе оио, до чега не може да дође расуђивањем; разборит, досетљив и лукав у практичним случајевима. в) Уображење Н. слабо је у области апсграктних предетава; Н. врло тешво облачи реч у живу и јасну слику; но конкретне чињенице, предмете и појаве може лако да представи и веже. г) Посматралачка моК Н. је оштра у предметима и појавама посведневним, но не одликује се ни ширином, ни дубином; све, што је ван обичнога, не може да му иробуди пажњу и да га заинтересује; уопштавају се само спољашњи знаци, и према томе састављоне представе нејасне су. V. Успешност у ш^о<лс^ом учешу а) Опште напомене: Основни деа>ект развитка Н. — јесте недостатак у говору: мала резерва речи и неумешност у везивању истих. Стога све, што се тражи за логично причање, Н. врло тешко усваја. Еонкретна знања иду му много лакше, него апстрактна. б) У саеси у матерњем језику. Усмено и писмено исказивање мисли Н. је недовољно због горе именованих узрока: рђаво исказивање реченица, неумешност у употреби речи, недовољан ток и веза мисли. Добро чита, но без разумевања; читање је постигао спремајући се за испит и механичким читањем многобројних чланака. в) Усиеси у аритметици. Н. је вичан, окретан и бистар у решавању задатака; а мучи се при објашњавању решења, — при употреби аритметичких термина буни се; пре стуиања у ову школу механички је упамтио основне појмове тако иоуздано, да се сада тешком муком може одучити од тога. г) Усаеси у немачком језику. Н. необично тешко усваја изговор и гласоудар. Добро зна све, што се може и мора научити из књиге. Најлакши немачки текст с грдиим напором преводи на матерњи језик. д) Усиеси из веронауке. географије, историје и ариродних наука. (Краткоће ради мећемо те предмете заједно у једну рубрику; у оригиналној карактеристици треба их одвојити тако, да сваки предмет има и своју засебну рубрику). Сва објашњења Н. и рђаво разуме и рђаво усваја. На иитања, која се при том стављају, ретко одговара смишљено. Поуздано зна само оно, што се задаје из књиге, и запамћено лепо репродукује само на запиткивања, а никако не може сам да исприча лепо и у вези.