Просветни гласник

НАУКЛ Д ПЛСТАВА

363

Тако ради и воћар: пре но што отиочне да калеми, он се посгара за врт, за калемове, за калемгранчице и за све алате, да му буду нри руци, те да их не мора тражи ги за време самог рада и прекндати посао. 13. Грешке. Против овога начеда греше школе: Прво, што се не састарају, да се сне што треба, као : књиге, таблице, модели, мисли и т. д. спреми како ваља напред, него кад што затреба, онда се тражи, измишља, прича, преписује и т. д.; а то све, кад врше још невешти и немарљиии учитељи (а њих је много више), изгледа тако бедно, управ онако, као кад би какав лекар, онда кад треба болеснику да да лек, трчао по шумама и ливадама и тражио траве и корење; а лекови треба увек да су готови и у приправности. Друго, што се у књигама које се упогребљавају по школама не држи овај нри[>одни ред, да најпро дође грађа па онда облик. Готово је свуда наопако: уређивање ствари иде пре самих ствари, а међугим .је не.чогућно уредити нешто чега нема. Да ово покажемо само на ова четири примера. 15. а) Говор се учи пре етвари; јер се дух дечји годинама оптерећује учењем језика, па се тек онда, и то Бог те свети зна кад, прелази на учење Математике, Физике итд. Међ^тим ствари су главно, а речи споредно; ствари су тело, а речи одећа; ствари су језгро, а речи су љуске и махуне. Оне се дакле и морају давати прво, пајпре ствари или предмети, и то како за знање само тако и за сам говор. 16. б) Онда се у самој настави изјезика обично ностуиа наопако: што се не иочињс с каквим иисцем или добро удешсним речником него с граматиком; а писци (на и речници на свој начин) дају грађу, а то су речи: а тек онда граматика даје још облик, то јесг правила за грађење, уређивање и везивање речи. 17. в) Треће, у области свих научних предмета, или у енциклопедијама, вештине долазе пре на после науке и знања, и то много доцније; међутим науке дају грађу а не облике. 18. г) Најносле, иривила сс дају у аистрактној форми иа се тек иосле објагињавају ио којим иримером; а ваљало би светлост да дође пред оно што хоће да осветли; 19. Поправка. Одавде се види, да се ова метода из основа мора очистити од грешака и то: 1. Да се књиге и сва друга иомоКна средства ирииреме наиред; 2. Да с развија разум ире говора, 3. Да се ниједан језик не изучава из граматике него из згодних иисаца; 4. Да реални иредмети долазе ире математичких, и 5. Да иримсри .долазе ире иравила.