Просветни гласник

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се тада сок враћа корену), него у продеће, кад се сок враћа из корена у стабло и кад сви дедови у биљке почињу да раде. Г1а и код радова ако штојјна младој биљки предузимају доцније мора се опет назити на радно време, кад треба да се нагноји, кад да се подсече, кад да се окона и/г. д. Тако ради и вешт грађевииар. Он зна кад је време да се сече грађа, да се пеку дигде, да се полаже темељ, да се дижу зидови, граде украси и т. д. 9. Две грешке школине у овоме. Протин овога се начеда греши по шкодама двојако: I. Што се не бира ираво време за развијање духовно. II. Што се развијање не расиореди тако, да ш иде наиред иостуино а аоуздано. Јер се доте док је још сасвим младо не може учити, погато му је корен сазнања још дубок. А васпитавати старца опет би бидо сувише доцкан, јер је тада примање слабо и намћење опада. Па би иу средини живота било тешко, јер би се моћ сазнања, растурена на друге ствари, тешко могда прикупити. Само је дакле време' детињства и мдадости згодно за ово: докле снага живота и разумјош јачају; тада све успева и дако тера корен у дубину. 10. Три поправке. Из овога излази: I. Васаитањс човсково мора иочеги у иролеКе живота његовога, то ,ј,ест у мдадости. (Доба детињства одговара продећу, доба младићства дету, доба мужаиства јесени, а доба старости зими). 11. Јутарњи су часови најзгоднији за учење, (јер опет јутро одговара пролећу, подне лету, вече јесени, а ноћ зими). III. Све што треба да са учи, мора се ирема узрасту расиоредити тако, да се не даје за учење ништа што ирелази моЛ схватања дечјега. Друго начело II. Природа најпре спреми грађу па јој после даје облик. 11. начело: Грађу чре облика. Тица, нанример, која хоће да изведе своје мдадунче, добије из крви своје најпре зачетак, онда направи гнездо, снесе у њега јаје, дежи на њему док се не зачне и не излеже младо. 12. Угледање. Тако и добар зидар, про но што отночне зидање какве зграде, он најпре набави дрвенарију, камен, креч, гвожђе и другу грађу, те да не би посде због оскудице у грађи застајало с послом иди страдала сама чистота посда. Тако исто поступа и сликар кад хоћеда модује какав дик: најпре спроми пдатно, разапне га на оквир, направи му постоље, расптреди мазадице тако да су му при руци, па онда сдика.