Просветни гласник

512

П1'ООВВТНИ ГЛАСНИК

њанске громаде раздвојен је од дели-јованског габра једним појасом па.геозојског аргилошиста и кристаластих шкриљаца. Слојеви аргилошиста леже непосредно до гранита и с њиме су у сталном додиру. Они се појављују јужно од Барног Дела, у Пр)!уловом потоку, одакле се простиру на југ, заузимајућп извориште и већи део потока Црнајке. На великом брду, које лежи између села Луке и потока Црнајке, нема аргилошиста, већ гранита и лискуновитих шкриљаца контактно— метаморФног порекла. Нормални аргилотисти наступају поново тек од новог гробља, одакле се преко једног дела брега Тупана и преко села Луке спуштају у Белу Реку. Из ове реке, и даље као. узан појас, простиру се у правцу села Топле. Дошав до Краставичког потока, између Луке и Топле, појас аргилошиста шири се јако на исток, тако да подилази под Ветрен. одакле се низ Белу Реку спушта ка селу истог имена. Посматрали смо утицај гранита на ове аргилошисте и запазили смо да је на разним тачкама неједнако изведен. Тако, у Првуловом Потоку и у Црнајки аргилошист је претворен у корнитски шкриљац само на непосредном контакту са гранитом. Метар даље од тога, аргилошист је нормалан. На Великом брду гранитски утицај био је много јачи; овде је аргилошист претворен у лискуновити шкриљац, сличан млађем микашисту. — У Велој Рецн, на доњем гранитском ободу, један врло узани слој амФиболита је интимно прожет гранитом. Тек после овог слоја долази аргилошист, који је у слојевима ближим граниту постао много чвршћи и добио Фину слојевиту структуру: врло танки слојеви шкриљца и белог кварца, наизменично поређани, образују такве шкриљце. На горњем ободу гранита, у Белој Реци, на подножју Стола, на непосредном контакту леже корнитолики шкриљци, а после ових настаје широк појас веома чврстог и веома слојевитог амФиболита, у коме су наизменични иосве танки слојеви образованн од белог кварца н зеленог амФибола. — У Краставичком потоку, између села Луке и Топле, аргилошист је филптски , промењен и, сем тога, у појединим слојевима постао на површини је бобичав или звездаст. Ниже Краставичког Потока, наспрам ушћа Ветрена у Белу Реку, ови аргилошисти прожети су многим жицама врло ситнозрног или и с-коро потпуно компактног диорита. Источно од овог иојаса палеозојских шкриљаца, у потоку Ујовици, Дубоком Потоку и Белој Реци, до Луке од Ветрена, лежи појас исконских шкриљаца: хлоритошиета, гнајса, амФибола и мермера. У У.јовици испод Дубоког Потока, а нарочито у Белој Реци, ови шкриљци су прожети веома густом мрежом од гранитских и пегматитских жица.