Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

НОВА СРПСКА ПИСЖЕНИЦА Краткоће ради дадох овакав натпис овом, у ствари, предлогу за реФорму данашње сриске иисменице. Поред ове ирве напомене, иотребио ми је, одмах у ночетку, да нагласим и другу: у појединостима ова реФорма није коренита; она, у истини, усваја оно што се већ готово све надази у уиотребн.1. Бележење је човечјих мисди један од најзнаменнтијих иронадазака људскога ума. Унраво се од тога нронадаска и рачуна историско доба. Доста је пак времена прошдо од пронадаска првих сдиковних представљања човечј их мисди до усавршавања данашњих фонстичких азбука у кудтурних народа. Развитак иак сриске азбуке, која се несумњиво рачуна у најсавршеније, има такође своју историју. Ну, ирема мом смеру, сасвим је издишно упуштати се у историски развитак појединих азбука па и саме српске азбуке. Вук је наЈвећу измену учииио у броју сдова и, донекде, у начину нисања појединих слова оне азбуке којом су се Срби служиди пре његове реФорме. Његова .је пак реФорма тако изведена, да се данас ми сдужимо у писању и штампању с познатих тридесет нисмена, кодико, у гдавном, има и гдасова у језику По себи се разуме да између писаних п штампаних сдова има и сличности и раздике. РеФорма је Вукова доста припомогда бржем изучавању писмености. 2. Од Вукове реФорме није званично мењан ни број ни обдик сдова. Што се тиче приватне употребе односно писања по.јединих сдова, ту ствар сасвим друкчије стоји. Ради краткоће и брзине, данас се у писању многа сдова раздикују од обдика који се усвајају у шкоди.