Просветни гласник

16

НРОСВЕТНН ГЛАСННК

Многи пишу по.једина ведика сдова овако:

итд., а мала овако:

Љ

/ПГ.

Ну овде су, донекде, задржани обдици тих слова. ади има иише примерака где се у краткоћи и брзини писања пде то.хико, да се промени доста и облик сдова или се слоко не испише потпупо. То се, у различним рукописима, може нарочито посматрати код ових слова: б, д, о, и, р, т, & итд. Неки пишу поједина сдова овако:

итд. Овако се писање особито види у групама сдова и цедим речима. Нарочито се пак скраћивање огдеда у покушају да. се ведика сдова пишу у обдику мадих сдова, као на пример: а, б, в, д, итд. Из свих се ових иримера види тежња: да се свако сдово напише једним потезом а уз то и цеда реч. Одавно посматрајући ово скраћено пиеање појединих сдова на раздичним рукописима нашим, дошао сам до ових закључака: 1) на рукоиисима се види оишта тежпа за што бржим иисањем и 2) та се брзина иостиже иисањем слова и речи једним иотезом иера и иисањем великих иисмена у облику малих.

Нема сумње, треба изићи на сусрет овој тежњи: да се сва слова иишу једним, иотезом и да и мала и велика будц ио облику истоветна. II кад би се та тежња, која у употреби већ постоји за многа писмена, до краја изведа, онда би се овака српска рукописна азбука могда исписати: (Види азбуку на 17 страни). Из овога се огдеда депо види да.је предњи захтев извршен и да је облик наше рукописне азбуке у гдавном задржан. Дакде ова је азбука иснисана најразговетнијим, најкраћим и најпростијим потезима: она има ведика и мада писмена истоветна по облику. а сва јој се сдова исписују једним потезом тако, да се иисање врши везивањем, тј. свака се реч нанише без прекидања и без споредних тачака и издиш-

3.