Просветни гласник

11р0светни гласник

мсната. на мссто кодективном реаоновању читапога града, с.ачињеном и:ј многобројних заједничких радости и жадости. Није .ш један од њих рекао, да јс закон тиранин. Ни Ликург, ни Содон нису тако говорили, и знассдаје Ниндар називао закон „краљицом и царицом света". Грчка је живела десет векова нод онштинским режимом, и тај режим дао јој је снагу и славу и слободу и уски али енергичан натриотизам иред којим је Мед устукнуо И ето дођоше људи који иочеше ноткопавати поштовање закона ,божанства и веровања предака." Ти номади који су за парс и награду трчали од града до града, нису имали сво.је отаџбине, и ништили су љубав ирема отаџбини у срцима оних који су те љубави још имали. II жалосне носледице те моралне револуције која увећава мисли али која слаби карактер. није требало дуго чекати: за мање од две трећине века станочннци тих некада тако живих градова имали су ностати поданици македонски. Кад већ религије нестаје а оно бар нека отаџбина остане. Ми на тсрет софистици стављамо врло много рђавнх страна, на мнслимо да нам је дужност да укажемо и услуге које је учинила тиме, што је ФИдосоФСке медитације уиутида новим нравцем. Физичари раннјих шкода бавиди су се искључиво космосом; софистс су пак ночеле проучавати и човека и његове сиособности и његов говор. Оштрећи дух 1>азниМ сунтидносгима, спремади су га тако за корисније радове и тако су заиочеди ндодну оиозицију између традиционалнога права, које је често осиештавадо и несмишљености, н нрироднога нрава које се надазидо само у савести. За те усдуге има се благодарити нарочито првим соФнстима, које треба раздиковати од продаваца речи, и њихових дегенерисаних ученика, јер су то били философи и вешти дијалектичари које су и Сократ и Платон ноштовали Код некојих мсђ' њима има мисли којнх се не би одрицади ни стари мудраци. ,Свс животиње. рекао је Протагорас, имају оруђа за одбрану; човеку је ирирода дада иојам о правдн и гнушање од ненравде. То су оруђа која њега штите, јер му његове природне накдоности иду на руку да ствара добре институције." Од Продикуса је она депа алегорија о Херкулесу, кога су, кад јс ступио у активан живот примамљивале к себи и врлина и сдадострасност, и он се нриводео врдини. ЛикоФрон је рекао да ноблеса уображено преимућство, а Алсидамас да природа не зна за људе слободне и људе робове. Кроз ту соФистику, коју је Сократ пречистио, видео се нов један свет који се дизао. Оно што је грађанин ишао да изгуби, човек је добијао, и борба и.змеђу јиз сжИаИз и јт денИит. коју су шкоде сократове прихватиде, имада је управо да буде историја нрогреса људског. АристоФан је напао соФистику ретком силином, и као лск против ње предложио је да се затворе ФилоеоФСке шкоде, и да се за три генераццјс оде у назад. Ади није ли и сам он имао све нороке свога