Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

47

доба, неморалност. безверје. Ирави дек није блло незнање старих дана, он се могао наћи само у виридној науци коју је инагурисао човек, кога је иесник бага највише иападао. III Сократ је ))ођен 469 године. Мајка му је бида бабица а отац скуштор звани СоФрониск. Био је врдо ружан, и то му је помогло те је јога из раније разумео да је само морадна ружноћа одвратна. Веди се. да је у почетку и сам био проФесије свога оца, и Паузаније је видео у цитадеди Атинској једну групу, која је представљада грације покривене ведом, за коју су говориди да је Сократово дедо. II ако је бцо сиромах, у брзо је напустио своју вегатину, којој се, ко зна, можда није ни одавао, и иочс дч проучана деда и системе фидософа и својих савременика а и раиијих. Само ни те спекудативне студије нису му сметаде да вргап своје грађанске дужности, што је, у осгадом, и по самом закону морао: храбро се борио у Потидеји, Амфиполису и у Дедијону. У Потидејн снасао је рањеног Адкиби.јада, у Дедијону остао је међ' носдедњима иа бојном пољу, и за мадо што ни.је био заробљен. Војсковође су говориде, да су сви вршиди своју дужност као што јује он вршио, битка не би*бида изгубљена. Не обраћајући много мажње на оно што су људи сматради за неопходно потребно, трудио со да буде без многих иотреба; да би био сдободнији, живео .је с врдо мадо; и лети и зими ишао је босоног. покривен неким бедним огртачем. Гнев сидних и мржња иди иљескање гомиде, утицаде су на његову душу исто тодико колико и тоидота и хдадноћа на његово тедо. Седећи као судија с војсковођама иобедиоцима на Аргузинусу, није хтео да суд свој Формира према страстима гомиде. Кад се све савијадо пред тријесторицом тирана он је нретпостављао да им оионира томе, нодаучииимаинајмању неправду. Живео је у еиротињи, и није хтео да буде богат. Адкибијад му је нудио земље, Шармид му је нудио робове, Аркедаос, краљ Македоније, нудио му своје бдаговољење, али је он све то одбио. Па шта је то онда учинио тај храбри грађанин да га његови еавременици прогоне, и да му се опет потомство толико диви? Ево шта. Сократ је био иредузео да ослободи иојам о мораду од густих облака, у које су га биди увиди соФисте. Пред дахом њихових енервирајућих и разорних доктрина, ништа није чврсто стајало. У којекаквим опасним суптилитетима дух је обожавао самога себе, н масом годих речи гушио онај унутарњи гдас који је природа усадила у нама. У човеку соФисте су гдедаде само индивидуу, а Сократ је у њему тражио људску нрироду. Више врата храма ДедФиеког био је прочитао оно: „Познај самога себе" и у томе је он себи нашао праве науке. И Демостен јерекао: „Најсвети.ји олтари у души су човековој,"