Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

53

Илијади и Хе:шјодовој Теогонији слушади сио ми демонске гласове, а наишли смо иа њнх и у старим веровањима, по којима су мртви били »интитници живима. Те гдасове и философи су усво.јиди, кад су, бидо да маскирају, бидо да правдају доктрине које су могде бити огдашене као атентат на народну редигију, давали демонима власт којусу боговима одузимади. Златни црви, који су свуда ишди, пуниди су ваздух тим гостима неба и земље. Питагора је учио да праведни људи њима дугују за своју мудрост, а Пдатон у свом Банкету и своме Федону тврди, што је посде и Менапдар понављао: да сваки човек има свог нородичног демона. „Ти генији, веди он, пуне простор између неба и земље, и веза су која спаја ведико све. Божаиства не ступају никад у директну везу с људима, него се преко тих демона разговарају с њима бидо кад спавају, бидо кад су будни." „Треба, говорио је даље, сдушати гдас разума, јер то је гдас Бога, који нам говори из нас самих". Гомида је још више материјадисада веровање у демоне, и то веровање бидо је саставни део мораднога живота Једина. Према томе није бидо ки1лкво чудо за Атињане кад се тврдидо да је сам Сократ признавао да општи са демоном. Оптужба да је он говорио како има Свог породичног генија. бида је само повод бачен правовернима и гомили, који се претворио у опасност, кад се почедо наводити још и то, да он не верује у богове својих отаца. Атина као и сви грчки градови имада је своју државну редигију, и злочин верског непоштовања био је иодитички здочин, који, видеди смо, какву је казну за собом повдачио. У свом свакидашњем опхођењу Сократ се чувао да не вређа народну веру. П сам .је приносио жртве и на јавним жртвеницима и у својо.ј кући; обраћао се оракудима и од њих тражио савете за живот. Онима који су га питали: на који ће начин одавати поштовање боговима, одговорио је „држите се обичаја своје земље и и он, који је водео да дискутује о свим стварима, о томе иредмету нерадо је говорио. Кад су га једног дана упитади шта он мисли о дегенди 0 Бореју и Оритиу, одговорио је да пема времена да тумачи те историје, пошто му је гдавно занимање да проучава самога себе. „.Та још непрестано проучавам самога себе, као што и Аподон преиоручује, и изгдеда ми смешно да, не нознавајући још и самасебе, истражујемо ма што друго. 0 тим историјама нећу да мисдим, но ћу се само и даље проучавати не би ди једном дознао да ди сам какав монструм сдоженији од ТиФона, иди ноки простији мирнији „створ, у чијој природи има нече1-а божанског." А то је значило кидати са старом .Тедадом, која је вековима уљуљкавада своју машту иојетским дегендама; а у исго време, то је значидо наступање новога духа. Грци су дотде посматради свет. а отада ће посматрати човека, и тако почети једну од ведивих еволуција човечанства.