Просветни гласник

58

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

неру против демократије. Па и између најјачих модерних његових бранидаца, многи надазе да није бага много ноштовао законе земаљске. Анитос, штављач кожа, богат човак и човек од утицаја, страстан демократа, кога су раније тријесторица гониди, био је гдавни тужидац. Сократ га је увредио тиме што је одговарао сина његовог да продужи очев носао. У томе су Анитоса помогди још и Медетос, један рђави поета, ретор Л.икон. Суд је био хелијаста; пет стотина педесет и девет чланова били су нрисутни. .Л изијас, чувени оратор тога времена, нонудио је своје услуге Сократу, али их он није хтео да прими, и сам се бранио с виеине човека, који се баш није много кидао, бранећи свој живот. На оптужбу да не верује у богове републике, и да уводи нова божанства, мудрац је одговорио је без нрестанка ноштовао богове своје отаџбине, и да им је нодноеио жртвеина јавним жртвеницима а и у својој кући, и да су многи сдушали кад је препоручивао иријатељима да консултирају оракуле и да питају аугуре. Али кад је почео да говори о своме генију, међ' слушаоцима настало је врење. Признавали су утицај генија на ствари овога света, то је била традиција. Ади су се бунили на иомисао да један човек има на служби једног породичног генија, који га је водио кроз живот. Та претензија љегова да је у сталној комуникацији с боговима изгдедадо им је као хуљење на богове, и у очима демократије која тек што беше изишда из одигархије тражити за себе иеке привилегије, нротивно једнакости, — нзгдедадо је да може само доћи од пријатеља, јоднога међ' ведикима ко.је су збациди. На педесет и четири године посде смрти Оократове Есхин је смрт његову пршшсивао политици. Пошто се са задовољством исноведио о божанству које .је узео себи за, вођу, Сократ је додао: ,Још ћете ме више омрзнути кад вам кажем да ме је Питија огдасида за најправеднијег и најпаметнијег међ' људима." Па онда, пошто је хтео да их још више наљути, говорећи с нохвадом о једном Шпартанцу, додао је, гако је Аподон уздигао Ликурга још више. Односно друге тачке оптужбе, на њу су његова деда унапред одговор дада, и иозвао је очеве оних, које је, као што су га теретиди, он покварио, да сведоче против њега. Површно је говорио о нодитици, и свршио је свој говор закдетвом, да се неће повиновати пресуди, ако га осдободе као невина под усдовом да се одрекне мисије коју је предузео на ведику корисг Атине, то јест, да и за самога себе и за друге истражује мудроет. ,Богу се треба попре новиновати него људима." Реч која даје право на буну и која кида друштвене везе које сс стварају из повиновања законима државним. Ео, посде таквог једног примера не би покушао, да се, на основу унутарњих открића, стави више евију остадих? Као што тврди КееноФон, Сократ је надазио, да ,је, свршавајући тако с животом умро на време. Са две стотине осамдесет и једним гдасом, против две стотине шесет и осам,