Просветни гласник

124

ИРООНЕТНИ глдснив

кључно... Пристајем, да се донусти приманернма, да могу иосећиватн пристојни гостионички дока .1. На тај се начин одузима теревенци она.ј нимбус тајанствености и забрањенога, приманери ће бити под надзором јавности и добрих нрави, а прелаз на ведику шкоду неће више бити онај опасни скок из сувшне ведике стеге у апсодутну сдободу". Внше него забранама могдо би се постићи, кад би шкода имада моћи, да навику стави у сдужбу васпитања за трезвеност. Ну јавне шкоде, као пгго су наше народне и продужне шкоде. нотпуно су немоћне нрема обичајима и навикама за пиће адкохода, што вдадају у родитељским домовима и у јавном друштву. Једино је, што се може учинити у том смисду, да се деци ири шкодским издетима и шкодским свечаностима не дају адкоходна нића, те да им "се нокаже, да сдободна веседост, нраво радовање и тедесна угодност могу бити и без адкохола 15 ). Интернати, нак, мог.у више учинити навиком у васнитању за трезвеност. Да напоменем н.нр. васпитне заводе Д-р Лица у Идзенбургу н у Хаубинди у Саксен-Мајнингену, у којима не иостоје забране, него се једино цедокупним васпитањем а нарочито интензивним неговањем телесног вежбања укоренида трезвеност, у којој се и учитељи и ученици ванредно добро осећају. (Виљем Фрај, — Адкоход и мдадићско образовање. Извештај о 8. конгресу нротив адкохода, 1901.). Да се деца привикну на трезвеност, основана су дечја удружења у Америци, Ингдеској и Бедгији. У васпитном заводу у Хаубниди Основао је Едвард Форед (спн проФесора Фореда, знаменитог борца у антиадкоходном нокрету) удружење апстинентних ученика, које је утицало на стварање сдичних удружења а са раније основаним нирнбершким ученичким удружењем образовадо савез апстинената под именом „Германија". У Швајцарској постоји удружење за гимназисте н друге ученике под имеиом „Хедвеција", које се нродужује у академско аистииентно удружење ,.1ибертас" на ведикој шкоди. Са педагошког гледишта ие можемо преиоручити нашој децн да ступају у таква удружења. Деца не треба да конирају живот ио удружењима одрасдих. А тражити од деце, да сс заветују да ће бити трезвена, као што је обичај нрн примању утаудружења, не би се могдо • онравдати с педагошког гледишта. Ну овим не одричемо школи дужност, нарочито продужној и вишој шкоди, да ученицима обрати пажњу

15 Бер.шнски Дневнпк доаосећи нзвешхај о некој свечаности аисмнената у 1903. год. на којој је бидо више од 2500 душа, вели: »Ради истине иаља утврдити.' да је на овој свечаности било најбоље расподожење и веседост. Дакле,—јасно је, да може бити и без адкохолног дпћа!« Па. кад то може да буде код одрасдих, онда ће свакако моћп и код деде!