Просветни гласник

134 Ј1Р0СВЕТ1Ш Г.1АСНИК Причајте ми причу о ма.јчином срцу, Причу нада њеаих и њенога ллача. Причајте зш дрипу о незнаним оним Хиљадама срца, што на путу славе И чезнући за њом, падала су редом Еб витези прави без прекора, страве. 0 миру, што влада над гробљпма мрачним Причу бола вечног, и крстача трулих. Причајте мп причу о заносу вољи, Какву л.удц јоште нису никад чули!" (У окриљу зиме' 4 ). II ову прнчу, коју иесник тражи да чује, он сам не прича. Зашто! видећете додније. Прнрода га мазш, зове и он се у н>ој осећа слободан. Њему је светло на души. Иесник сазнаје моћ аену, види у њој смисао бића, сведочанство тваралачке моћи апсолутнога духа, сву систему закона, који управљају њиме, и Вечнога, Пантократора, који лебди над својим всељењем, и чија су дела тако силна, прекрасна и загонетна. III Песме, у ко.јима се нзлива лична љубав врло су малобројне. Овде је г. Одавић необично штедљив, ако хоћете опрезан, неповерљив. Он је више полунежан, полуискрен, не пламти силом раздражене моћне страсти, несреће и разочарања. Он је иостигао хармонију душа. II духовна н морална његова природа познаје моћ класичнога космоса, но не само у смислу всељене, света физичког у границама времена н нространства, но у смиелу духовном, мира, хармоније, тајну заједнице општеља. „У очима твојим гледам космос цоо, И уздах ти чујем, ту вечиту тајну, Што мађпјским велом око нас се свија И светлост нам пружа и кроз поноћ трајну . . . Ја сад тебе видим, и свег људског бола Заборав је слатка спустила .ее на ме!" (Ретки часова). Ово није тако рећи — метаФизика љубави, већ сложна психологија, до душе тиха и бестрасна но за то дубока. Здрава, сталожена натура, којој су туђи узвици преварене наде, која не познаје суровост порушеног идеала, безумних ноћи и огљеног весеља, проговорила је у овим стиховима. Така је ова психологија љубави. Морална је страна пак нретежнија од љубави. Томе на.јсветијем и најмоћнијем осећању. томе,