Просветни гласник
172
11Р0СВЕТНЦ ГЛАСДИК
Према сввлу овом.е,- реФ.ерентн су мишљења: да се ова рељеФна карха не може улотребити као иомоћно наставно средетво при предавању геограгнје у нашим средњим, а још мање у народним школама. Главном Просветном Савету захваљују на указаном поверењу: Радосав Васовић, ироФ. III. б. гим. Риста Т. НнколиЦ цроф. II б. гим. Драгутин Ј. Дерок, супл. I б. гим. Према овоме реФерату г.г. ре -герената Савет је оддутао: да се . 1'ељеч 'па Карта Вадканског Подуострва" у размери 1: 1200000, од г. Светозара Данидовића, не може употребљаватн ни у средњим ни у народним шкодама као помоћно наставно средство нри предавањУ геограФије. Г.г. Радосаву Васовићу, Ристи Т. Николићу и Драгутину Дероку, у име хонорара за реФерат о овој карти, одређено је свега шездееет (60) динара. V Црочитан је реФерат г.г. д-ра Јована Скердића, Милана Вујановића и Тјешимира Старчевића о Француским уџбенидима за више разреде средњих шкода, које је у рукоиису поднео Стеван Станојевић, проФесор, и модио за одобрење да се ове љегове књиге: „Основе Француске граматике"; ,Француска читанка, Т део"; .Француска вежбанка, I део„; -Фраицуска граматика, I, II. III и IV део": ,Француска читанка, II, III и IV део", кад се одштамнају, могу уиотребљавати у средњим шкодама као уцбеници при изучавању Француског језшса. РеФерат г.г. д-ра Јована Скердића, Мидана Вујановића и Тјешимнра Старчевића гдаси: Г^давном Просветмом Савету Част нам је ноднети Главном Просветном Савету извештај о прегледу француских уџбеника, које је, у рукопису, поднео Савету г. Стеван Станојевић, гфОФсеор. Граматика г. С. Станојевића, намењена V разреду гнмнагије, по обиму обраде не одговара наставном плану за учење Француског језнка: она је н еувуше опширна. Та њена опшнрност не долази огуда, што је у њу унето много научног градива, него од сувишне развучености појединих, често врло простих, ствари, изложених у неколико одељака, без реда поређаних, што врло много уди прегледности научне грађе. Све врсте речи толико су исцепкане, а нарочито глаголи, да би нх, због излишних појединости и непрегледности, било врло тешко у-чити. У овоме погледу навешћемо само ова. два случаја: У одељку о изговору, уз пркос наставном плану, који тражн, да се читаве пређе што краће н са што мање теорија, унета је таква опширност, да је не нализимо толику ни у француским уџбеницима намењеним вишем гимназискОхМ курсу: у томе се одељку, на лример, вели, да у Француском језику нма 60 гласова, да има шест разних е итд. итд. Та се излишна опширност јод1 јаче истиче код разраде глагола. У место да ученику јасно изнесе образова.ње глаголских облика, писац у овој граматици износи најдетаљнију промену глаголску, у све четири Форме